Jedan od najvoljenijih glumaca, dramski prvak, nekadašnji upravnik i dobri duh Narodnog pozorišta u Beogradu našao se u ulozi koju ni Breht, ni Harms, ni Kafka nisu mogli da napišu. Zbog duga prema banci od više od 37.000 franaka za kredit koji je, tvrdi, otplatio, preti mu da ostane bez svega što ima. Ljubivoje Tadić je za Nedeljnik govorio o poslednjim koracima na koje se odlučuje – poput štrajka glađu – ali i o srpskom društvu, kulturi, sudbini porodice…
„Ode čovek u poštu raspoložen i vedar. Ispriča se sa dragim i ljubaznim službenicama, preuzme preporučenu pošiljku, poželi im srećan rad i izađe. Otvori kovertu i sazna da je dužan 37.000 švajcarskih franaka, nekoj organizaciji čudnog imena koja bi mogla da se zove Servis za peglanje klijenta banke. Čovek ostane da stoji, dođe oktobar, dođe zima, a on još stoji. Čini mu se da se kreće, putuje, razgovara, a on u stvari stoji ispred pošte. To nije priča Danila Harmsa. To je moja priča“, počeo je priču Ljuba Tadić za Nedeljnik.
„Ja pripadam onom ropskom delu građanstva. Ja sam siromašno zaposleni rob. Dakle, ne mogu da platim račune, i jedva spajam kraj sa krajem. Ja sam visokoobrazovani rob, studirao sam svega tri fakulteta, odigrao sam više hiljada predstava u Narodnom pozorištu i isto toliko na gostovanjima. Odigrao sam nekoliko glavnih uloga u antologijskim dramama i filmovima Televizije Beograd. Učestvovao sam u najmanje hiljadu dobrotvornih programa. Želeo sam da budem bolji, da učinim dobro kad god sam mogao i nikad nikome nisam poželeo zlo. Ali, dobro se dobrim ne vraća“, rekao je Tadić u potresnoj ispovesti za novi Nedeljnik.
Ceo tekst čitajte u Nedeljniku koji je na svim kioscima od četvrtka, 31. oktobra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Srb-in
Dobro se dobrim ne vraca jer je dobrota vec nagrada sama po sebi. Nije to trgovina. Na dobrotu dolazi samo zlo, jad i beda. Ako istrajes - hriscanin si. Ako i pokleknes, budi i dalje hriscanin. Ovaj svet je tiran tiraninu. Zapamtite.
Stepski vik
Predložio bih da redakcija Nedeljnika i svim redakcijama koje u Gospodinu Tadiću prepoznaju ČOVEKA počnu sa skupljanjem dobrovoljne pomoći. U tom smislu spreman sam da pomognem u granicama mogućnosti.
Stefan
Treba pomoci coveku !
Boris
Patetično. Glumcu u tim godinama stvarno ne priliči ovakva polupriča bez ikakvih detalja. Pa nemaš zaboga 14 godina, pa da ne znaš da si dužan 37000 švajcaraca i da još tvrdiš da si ih otplatio!!!
Kathy
Sve sto si uradio uradio si posteno ,zavrsio 3 fakuleta ,pomagao u humanitarnom radu ,ali u lopovskoj drzavi gde gladnima novca nikad dosta a obican covek nema za preziveti i onda kazu ljudi beze iz drzave ,drugi se ubijaju u nemoci prezivljavanja, tuga do neba a pravda nikad da pobedi, sto vec nekoliko generacija ceka da osvane bolje sutra