Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, rekao je da bi mogao da razmotri i vojnu akciju kako bi preuzeo kontrolu nad Grenlandom, strateški važnom i resursima bogatom danskim autonomnom teritorijom na ivici Arktika.
Ova izjava izazvala je buru reakcija širom sveta, posebno u Danskoj i Evropskoj uniji, čiji lideri kategorički odbacuju mogućnost da se o ovom pitanju pregovara.
Grenland, ostrvo tri puta veće od Teksasa, strateški je dragulj zbog svoje pozicije između Severne Amerike i Evrope, kao i zbog ogromnih zaliha retkih minerala, nafte i gasa. Kako globalno zagrevanje otvara nove morske rute i menja geopolitičku dinamiku u arktičkom regionu, rivalitet velikih sila poput SAD, Kine i Rusije sve je izraženiji.
Zašto Grenland?
Trampova administracija jasno vidi Grenland kao ključan za nacionalnu bezbednost SAD. Na ostrvu se već nalazi američka vojna baza Pitufik, nekada poznata kao baza Tule, koja ima stratešku ulogu u ranoj detekciji balističkih raketa. Grenland takođe leži u GIUK koridoru, ključnom pomorskom prolazu između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije, koji je decenijama bio od kritične važnosti tokom Hladnog rata, piše WSJ.
Pored strateške pozicije, Grenland je izuzetno bogat resursima. Prema podacima Američkog geološkog zavoda, ostrvo poseduje 1,5 miliona tona rezervi retkih zemljanih elemenata, ključnih za proizvodnju električnih automobila, telefona i vojne opreme.
Takođe se procenjuje da u podmorju Grenlanda leži oko 17,5 milijardi barela neiskorišćene nafte i 148 biliona kubnih stopa prirodnog gasa.
Geopolitičke igre na ledu
Pored Sjedinjenih Država, i Kina i Rusija povećavaju svoje prisustvo u arktičkom regionu. Kina je finansirala rudarske projekte na Grenlandu i promovisala tzv „Polarni put svile“, planirajući da koristi kraće pomorske rute kroz otopljeni Arktik. Rusija je ponovo otvorila sovjetske vojne baze i povećala patroliranje podmornicama.
Danska, koja upravlja spoljnim i bezbednosnim poslovima Grenlanda, smatra da SAD mogu igrati pozitivnu ulogu u regionu, ali odbacuje svaku ideju o prodaji ili prenosu kontrole nad ostrvom. Premijerka Danske Mete Frederiksen je izjavila da je Grenland „autonomna teritorija i da pripada svom narodu.“
I dok se svetske sile utrkuju oko Arktika, Grenland se sve više okreće ideji potpune nezavisnosti od Danske.
Iako godišnje dobija oko 600 miliona dolara finansijske pomoći od Kopenhagena, grenlandski lideri žele da smanje zavisnost od Danske i razviju sopstvenu ekonomiju, koja se trenutno oslanja uglavnom na izvoz ribe.
Kako piše WSJ, Trampova opsesija Grenlandom nije „slučajna i nova stvar“. Još 2019. godine, kao predsednik, predložio je kupovinu ostrva, ali je naišao na zid oštrih kritika. Sada, uz podršku nekih savetnika, poput bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O Brajena, Tramp reinkarnira stratešku važnost Grenlanda.
Iako se prodaja Grenlanda čini nemogućom, SAD bi mogle da povećaju svoje prisustvo kroz veće investicije i proširenje vojne infrastrukture. Grenland, sa svojih 56.000 stanovnika, nastaviće da balansira između interesa velikih sila i sopstvenih težnji ka nezavisnosti.
Tagovi
