Koliko je samo uvoda, naslovnih strana, fotografija, spekulacija, spinova, laži i istina u poslednjih pedesetak dana posvećeno studentima? Neprebrojivo je. Protesti, blokade, zahtevi, hapšenja, aktivisti, tuče, molbe, prijatelsjki razgovori, prebijanja, zastajanja… Nepregledan niz reči danas vas asocira na njih? A kako i ne bi, obeležili su poslednje mesece prethodne godine, bili su ličnost godine sa razlogom, a počeli su polako da obeležavaju.
Pričali su neki, a i nadali su se, da će oko praznika sve da stane, svi će otići kućama, ulice se više neće blokirati a fakulteti će ponovo „služiti svojoj svrsi“. Praznici su prošli, mi smo se vratili na poslove, a oni su ostali na svojim prvobitnim pozicijama. Na braniku pravde. I obeležili jednu epohu. Zasigurno, pišu stranice istorijskih udžbenika.
A nadamo se da će se u udžbenicima naći i informacije o tome šta kroz šta sve prolaze da bi na tom braniku i ostali.
Sedmoro studenata, koji su u noći ponedeljka na utorak blokirali Pravni fakultet u Beogradu, povređeno je u tri incidenta, saopšteno je na Instagram profilu Studenti u blokadi. Kako su naveli, napadači su studente gađali staklenim i plastičnim flašama.
Detaljan izveštaj incidenta pročitajte ovde.
A šta se sve juče dešavalo pogledajte ovde.
Da li nas čeka mirniji dan?
U Briselu se održava prvi sastanak Zajedničke komisije Beograda i Prištine za nestala lica, što predstavlja značajan korak u rešavanju humanitarnih pitanja. Paralelno, u sedištu NATO-a počinje dvodnevni sastanak vojnih lidera, gde će teme uključivati strategiju Istočnog krila i jačanje odbrane Alijanse.
U Njujorku, generalni sekretar UN Antonio Gutereš predstaviće pred Generalnom skupštinom prioritete za 2025. godinu, dok će Savet bezbednosti UN raspravljati o krizama u Jemenu i Libiji. Na drugom kraju sveta, u Oslu, sastaje se međunarodna alijansa sa ciljem podsticanja stvaranja palestinske države, uz prisustvo palestinskog premijera i predstavnika UNRWA.
U međuvremenu, ministri odbrane Baltika i Holandije okupljaju se u Hagu kako bi razgovarali o izazovima na Istočnom krilu NATO-a, dok kanadski premijer Džastin Trudo u Otavi vodi pregovore s premijerima pokrajina o potencijalnom odgovoru na trgovinske pretnje SAD-a.
Uz to, protesti portugalskih vatrogasaca u Lisabonu i objava nominacija za prestižnu nagradu BAFTA u Londonu obeležiće kulturne i društvene događaje dana.
Srbija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostiće ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva, Edvarda Fergusona, dok će premijer Miloš Vučević održati sastanak sa sindikatima prosvete, gde će biti razmatrana budućnost obrazovnog sistema. Paralelno, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić održaće konferenciju za novinare u Domu Narodne skupštine.
U Novom Sadu, Matica srpska biće domaćin trećeg okruglog stola o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, gde će se raspravljati o ključnim pitanjima vezanim za ulogu medija u društvu.
Ljubitelji sporta imaće bogat izbor događaja.
U Beogradu, košarkaški spektakl između Crvene zvezde i Fenerbahčea u okviru Evrolige započeće u 20 časova, dok se širom Evrope igraju mečevi 21. kola Evrolige, uključujući susrete Barselone i Panatinaikosa, Bajerna i Monaka.
Na fudbalskim terenima igraju se utakmice engleskog, italijanskog i nemačkog prvenstva, dok ljubitelji tenisa prate nastavak Otvorenog prvenstva Australije. U rukometu – Svetsko prvenstvo za rukometaše u Hrvatskoj, Danskoj i Norveškoj.
Naslovne strane
DANAS – „Vučič kreirao atmosferu za napad na studente“ beogradskog Pravnog fakulteta. List prenosi stavove opozicije o pozivu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na referendum o njegovom opozivu: „Vučićev potez je potez očajnika“.
NOVA – List pipe da u opoziciji „Izlazak iz Skupštine smatraju povlačenjem iz dalje borbe“, a o napadu na studente beogradskog Pravnog fakulteta piše: „Nasilje vlasti“.
POLITIKA -„Zašto opozicija odbija izlazak na referendum“ o opozivu Vučića. List piše i da su „Mali akcionari kao slepi putnici posle uvođenja sankcija NIS-u“.
Istorijski pretres
Među ključnim događajima koji su se dogodili na današnji dan ističe se donošenje Povelje vrhovnog poglavarstva (Act of Supremacy) 1535. godine, kojom je Henri VIII postao poglavar engleske crkve, stvarajući osnovu za odvajanje od Rima. Samo dve decenije kasnije, njegova ćerka Elizabeta I, jedna od najmoćnijih monarha Engleske, krunisana je u Vestminsterskoj katedrali, započevši eru velikih političkih i kulturnih promena.
Godine 1804. Srbija je bila pogođena „sečom knezova,“ brutalnim činom janjičarskih dahija koji su pogubili najuglednije srpske vođe, među njima Aleksu Nenadovića i Iliju Birčanina, što je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka. Daleko odavde, u 20. veku, 1919. godine, Berlin je bio svedok ubistva revolucionarnih lidera Roze Luksemburg i Karla Libknehta, čime su ugušeni snovi o radničkoj revoluciji.
Na današnji dan rođen je i čuveni borac za ljudska prava, Martin Luter King (1929), koji je nenasilnim metodama i inspirativnim govorima oblikovao građanska prava u SAD. Njegove reči, „I have a dream,“ i danas odjekuju svetom. Gamal Abdel Naser, ključna figura modernog Egipta, i Aristotel Onazis, simbol preduzetničkog duha, takođe su svet ugledali 15. januara.
Roza Luksemburg i Karl Libkneht postali su simboli revolucionarnog otpora i preminuli su na današnji dan, dok je 2010. godine svet izgubio Denisa Stoka, čuvenog fotografa koji je svojim objektivom zabeležio neprolaznu harizmu Džejmsa Dina. Takođe, britanska glumica Suzana Jork, poznata po klasičnim filmskim ostvarenjima, napustila nas je 2011.
Događaji poput otvaranja Asuanske brane 1971. godine i priznavanja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske 1992. oblikovali su savremenu istoriju, dok tragična seča knezova i sećanje na žrtve rata na ovim prostorima podsećaju na cenu slobode.
Lektira za danas
Ante Tomić na Velikim pričama danas piše o tome zašto novoizabrani predsednik Hrvatske, Zoran Milanović, nije kao Zoran Đinđić.
Naočit, visok i mršav, plavook, nasmijan, Zoran Milanović je bio velika nada hrvatske ljevice…
Jasmin Klarić je za pisanje o nedavnim izborima izabrao drugačiji ugao. Predsjednički izbori u Hrvatskoj i Milanovićevih 75 posto: Što bi tek bilo da nije “izdajica hrvatskog naroda” – piše Klarić u svom novom tekstu na sajtu Velikih priča.
Fleksibilno razmišljanje je ključno i znači prihvatiti da stvari ne moraju biti savršene, da ljudi ne moraju uvek delovati onako kako bismo želeli, i da neuspeh nije kraj puta – piše Mia Popić u svom novom tekstu u kom se pita Čemu služe greške i neuspesi?
Još jedna stvar je neizbrojiva ovih dana. To je podatak koliko ste puta čuli pesmu „Pedro“ ali ne grupe Duck nego pesmu Rafaele Kare.
O tome šta nam govori novi-stari hit Rafaele Kare pisala je Ana Vučković.
Dok brojimo sitno do novog broja Nedlejnika, želimo vam uspešan dan!
