Bila je nedelja, dvanaesti januarski dan u novoj godini, i tačno u sedam sati i petnaest minuta sunce se pojavilo na istočnoj strani, još jedan nedeljni dan je otpočeo, tada se Fric pojavio na vratima trpezarije, nosio je jorgan sa sobom i spustio ga na pod pored Kineza Lija, koji je spavao u svojoj vreći ispod velikog trpezarijskog stola. Fric je legao pored njega, okrenuo se na svoj levi bok licem ka Kinezu Liju i pokrio se do brade čvrsto se držeći za jorgan. Pored Kineza Lija sa druge strane, okrenut leđima, spavao je Profesor filozofije u penziji, dok je na kauču spavao Poštar kojem je na majici izbio natpis ‘Jedino što želim u životu jeste da radim u pošti u Aveniji Kondado broj 68, u San Huanu, glavnom gradu Portorika, na 400 metara od plaže, i da imam na računu oko dva miliona dolara, a da to niko ne zna’. Lucija, ili Dobrila, to je sad svejedno, spavala je u spavaćoj sobi, i njoj je izbio natpis na spavaćici, i pisalo je ‘Jedino novo što sam videla i naučila otkako sam se zajebala i vratila se u Srbiju za Novu godinu, bilo je na ‘jutjubu’ u nekoj emisiji o veterinarskoj bolnici u Malaviju, kada je glavni veterinar rekao da su pavijani poznati po svom visokom pragu bola’. I tako je u stanu otpočeo još jedan neradni dan u ovoj godini, u ovoj državi u kojoj je i inače premalo radnih dana, ukoliko se uzmu u obzir rezultati na kraju godine, jer poslednjih nekoliko decenija svi januari su isti, uz sav trud građana da bude bučno i da sve svetli naokolo, ne vredi, nema svrhe, mračno je doba poslednjih nekoliko decenija, mračno će biti i dalje, to treba prihvatiti.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 16. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
