Darko Nadić, profesor ekologije na Fakultetu političkih nauka, govoreći za novi broj Nedeljnika o uzrocima zagađenja u Beogradu (i Srbiji) koja su nas prilično uplašila, ističe da je važno da konačno utvrdimo ko su krivci za to i koja rešenja postoje.
„Ono što možemo da sa sigurnošću potvrdimo jeste da industrija nije krivac za trenutno zagađenje vazduha u Beogradu, ali da jeste u drugim gradovima. Srbija kao država u XXI veku nije prošla i kroz ekološku tranziciju. Mi i danas sebi dozvoljavamo da nam kvalitet vazduha u Beogradu zavisi od košave ili da stepen zagađenosti vazduha u Pančevu zavisi od takozvane i poetične ‘banatske ruže vetrova’. Zbog toga je pitanje kvaliteta vazduha problem koji nije nastao pre sedam dana i koji će se nastaviti u budućnosti“, kaže profesor Nadić.
On dodaje da nam nije zapravo ni dobar savet da ostanemo u kućama i stanovima, jer zagađeni vazduh nije ni kuga a ni kolera.
„Izvor zagađenog vazduha su sami Beograđani. Imamo neke tradicionalne antiekološke vrednosti koje negujemo i prenosimo sa generacije na generaciju. A to je da je baš super ako se vozimo non-stop kolima, a da je još bolje ako smo sami u tim kolima, a dodatni bonus je ako je relacija koju kolima prelazimo što kraća. Normalno je i to da svaka porodica u Beogradu ima jedan ili dva automobila. Kao i da je reč o automobilima kojima je u EU istekao svaki mogući rok trajanja. Takođe, normalno je da većina nas uživa u pucketanju vatre iz kamina ili ‘smederevca’ koji opet koriste drvo kao gorivo. I onda sve to iz auspuha i čunaka i dimnjaka ide u vazduh“, kaže Nadić i pita: „Ko još u Beogradu pravi izbor da li će na posao ići tramvajem (struja) ili autobusom (fosilno gorivo), ili će ući u jedan od četiri kineska električna autobusa, ili će uzeti postmoderni ekološki trotinet ili ići pešice?“
Izvor zagađenja, koji se može dokazivati, jeste da su i termoelektrane koje rade na lignit veoma blizu Beograda, kaže Nadić i zaključuje: „Dakle, dve stvari su jasne, jedan od glavnih uzroka ovog talasa zagađivanja vazduha u Beogradu jeste saobraćaj. Druga stvar koja je isto tako sigurna jeste da je sloboda ekološkog izbora u Beogradu velika ali je i ograničena.“
Profesor Nadić ističe da bi rešenje bilo da „košava duva svih 365 dana u godini“, ali kako nam to baš i nije izvodljivo, moramo da menjamo navike i ponašanja.
Ceo tekst čitajte u Nedeljniku koji je na svim kioscima od četvrtka, 31. oktobra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
OD OSLOBOĐENJA BEOGRADA NIKO NE PAMTI OVAKO ZAGAĐEN BEOGRAD
Za ovo zagađenje je krivo nakupljanje otpada u Beogradu zbog opterećenja saobraćaja uzrokovanog rekondestrukcijom Beograda.
Bobby
Два пута читам шта је господин професор изјавио, али не могу никако да разумем поруку. "Традиционална антиеколошка вредност" је по професору то што се у овој бедној земљи (била и остала), са просечном платом од неких 40-ак хиљада динара, за коју може да се купи тек нешто више од двестотинак литара прескупог (увек било) и неквалитетног горива, народ вози нон-стоп ! Сулудо ! Уз то, у земљи са тек нешто испод 300-ак аутомобила на 1000 становника, извлачи се закључак да, ето у Београду скоро свако има по ауто, а, ето греха и срамоте, неко и по два, што би практично значило да у Србији ван Београда скоро нико више и нема аутомобил ! Потом, растојање које се прелази аутом до посла. То је оно растојање које сте једноставно принуђени да пређете у одсуству организованог јавног превоза, да живот не би провели, што на станицама чекајући га, што у средствима тог превоза. Јавни превозник нема време за које ће вас превести од тачке А до тачке Б и у ком временском интервалу ће обавити тај превоз. Уз то јавни превозник, или превозници, емитује више права на превоз, него што може да превезе путника, посебно у појединим временским интервалима. Потом, ето, возите се сами ! Па довољно је једном да примите у возило погрешног и да у овој земљи без правне заштите имате проблема до краја живота. Потом професор пита, да ли још неко у Београду прави избор између трамваја или аутобуса, да би у следећем пасусу поменуо термоелектране које такође загађују ваздух у граду, а на чију струју, између осталог, иду и ти трамваји ! Да би на крају текста професор констатовао да је узрок загађења у граду саобраћај ! Па саобраћаја има и у Тирани, са још старијим возним парком, има саобраћаја и у: Скопљу, Минску, Дњепропетровску,... а има га и у Риму, са много новијим возним парком, па су за загађењем ваздуха скоро ту где и Београд. Основни проблем је саобраћајна инфраструктура, односно њена неизграђеност да пропусти одговарајући број возила у јединици врмена. Ако имате такву инфраструктуру, где свако може што пре да дође до свог одредишта, имаћете сасвим другачију слику загађења ваздуха од оне где хиљаде и хиљаде возила стоје у месту са укљученим моторима, па били то и мотори са "дозвољеним" роком трајања у ЕУ. Све остало су конструкције и бесмислице, како је и напред у тексту наведено, па, између осталог, и овог, назови, професора.
Bobby
Заборавих и да додам, изјава "професора": "da je reč o automobilima kojima je u EU istekao svaki mogući rok trajanja" ! Са којим се то роком трајања купују возила у ЕУ ? Возила у Србији се увозе и купују у складу са важећим законским прописима у том тренутку и нико нема право да ретроактивним законским одредбама било шта ограничава у употреби таквих возила. Значи, возила "трају" до истека свог радног века, тј. до оног тренутка до када их власник одбаци. Уколико је држава у међувремену нешто установила, да постоји некакав проблем и да таква возила треба одбацити, у року трајања возила, дужна је да власницима исплати накнаду, тј. компензацију. Недавно сам на улици у Београду видео стари Рено 5, и из знатижеље да погледам одакле је, а оно регистрација из Француске! "Takođe, normalno je da većina nas uživa u pucketanju vatre iz kamina ili ‘smederevca’ koji opet koriste drvo kao gorivo", врхунац суманутости у "анализи" ! Уживати у пуцкетању ватре је само зато што у Србији, земљи без економске логике, је јефтиније да се грејете уз "пуцкетање" него на централно грејање. А "уживање" подразумева и редовно изношење пепела, присутност код камина или "смедеревац", за време грејање, што када је хладно, значи и будити се ноћу. О редовним трошковима чишћења, тамо где производи тог "пуцкетање" одлазе, само као додатак, на овај сулуд текст, претенциозно назван некаквом анализом. Ако су нам ово професори, сасвим је јасно што проживљавамо овакав хаос од државе под владавином њихових ђака.