Ekvadorska ambasada u Londonu nalazi se na kraju široke popločane ulice, pored prodavnice „Harods“ u Najtsbridžu. Nekada je tu mnogo ljudi, nekada skoro niko, kao u junu 2012. kada se osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž pojavio, prerušen u dostavljača na motociklu, da zatraži politički azil.
Sedam godina kasnije, sa imidžom koji je mnoge u Srbiji podsetio na Radovana Karadžića iz doba kada se skrivao po Srbiji i okruženju prerušen u nekakvog belog maga, izašao je iz iste te zgrade sa lisicama oko ruku, praćen povicima negodovanja, i sa knjigom u ruci; knjigom čuvenog američkog publiciste i esejiste Gora Vidala.
Asanž bi voleo da ga slave kao Vidala, kao čoveka koji je razotkrio imperiju. Ali ako jeste čovek koji je razotkrio imperiju, nije čovek kojeg nedvosmisleno slave. O tome su govorile i reakcije, suzdržane, čak i onih medija koji su krajem novembra 2010. učestvovali u objavljivanju depeša Stejt departmenta, a što je dovelo i do njegovog sakrivanja u ambasadu Ekvadora.
Činjenica je da je Asanž uspeo da nas uvede u futur iz naučnofantastičnih filmova u kojima jedna osoba može pomoću digitalnih alata da stekne veliku moć i da potkopa temelje suverenih država. Objave Vikiliksa pomogle su da se promene režimi u arapskim državama, a nebrojena su, i dragocena, sva svedočenja o kršenju ljudskih prava širom sveta, a ponajviše tamo gde se borila američka vojska. Bio je i čovek koji je ustao protiv Gugla (o tome će posebno govoriti u intervjuu za Nedeljnik) i verovatno koštao Hilari Klinton povratka u Belu kuću. Ali ko je zaista Asanž i da li se njegova ličnost može odvojiti od onoga što je uradio?
Ceo tekst čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 18. aprila. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
