Izveštavanje o samoubistvu posebno je osetljivo područje pogotovo jer su istraživanja pokazala povezanost između načina izveštavanja o samoubistvima i porasta broja samoubistava, pojava poznata kao Verterov efekat. Tema izveštavanja bila je nedavno na dnevnom redu okruglog stola organizovanog sa medijima u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
Naziv „Verterov efekat“ dobila je po Geteovom delu iz 1774. godine koje je bilo zabranjeno u mnogim gradovima – u Lajpcigu čak pola veka – uz objašnjenje da je delo zapravo preporuka samoubistva, i da je izazvalo epidemiju suicidalnog ponašanja u Nemačkoj. Američka asocijacija za suicidologiju navodi da više od 50 naučnih studija potvrđuje da određeni tip izveštavanja može da poveća šanse za imitiranje kod ranjivih osoba. Osim toga, vrlo je traumatično i za porodicu.
Kako ne izveštavati o samoubistvu
Pojednostavljeno – predstavljanje samoubistva kao rezultata jednog događaja ili kao misterioznog, bez znakova upozorenja.
Produženo i ponovljeno – velika medijska pažnja, bez obzira ko je osoba.
Senzacionalistički – sa komentarima i izjavama očevidaca i „bombastičnim“ naslovima.
Opisivanje metoda – davanje detaljnih informacija o planu, mehanizmu i načinu na koji je osoba sebi oduzela život.
Predstavljanje samoubistva kao rešenja za postizanje cilja – loše su sve formulacije koje zvuče kao da je osoba samoubistvom postigla izlaz iz neke situacije.
Glorifikovanje čina ili osobe – romantični prikazi života i smrti preminulog (posebno kod javnih ličnosti), slike velikih pogrebnih kolona, uplakane porodice i prijatelja na sahranama.
Tagovi
