Vili Brant je rekao odmah posle pada Berlinskog zida – „sada srasta to što jedno drugom pripada“. A danas izgleda kao da se istok i zapad Nemačke razumeju manje nego ikada, tvrde nemački sociolozi za DW.
Istok je ekonomski sve jači. To je rezultat redovnog izveštaja nemačke vlade o „stanju nemačkog jedinstva“. U tekstu piše između ostalog i ovo: „Srastanje Nemačke i izjednačavanje životnih uslova su od ponovnog ujedinjenja vidno napredovali“. Međutim, politički i emotivno izgleda da je podeljenost sve veća.
Prema jednoj anketi 57 odsto istočnih Nemaca se osećaju kao građani drugog reda, a skoro pola njih je nezadovoljno načinom funkcionisanja demokratije. Procena učinaka ponovnog ujedinjenja je potpuno različita na istoku i na zapadu zemlje.
Istočnonemački psihoterapeut Hans-Joahim Maz smatra da ljudi na istoku zemlje zbog iskustava u DDR-u imaju distanciraniji odnos prema državi: „Ljudi na istoku zemlje su uopšte više kritični prema kapitalizmu, vlasti, medijima…Otuda protestni pokret protiv politike kojom dominira zapadna Nemačka“.
A zapadnonemačka socijalna psihološkinja Beate Kiper ima drukčiju perspektivu, kada kaže da se s obzirom na dugotrajnu podelu zemlje Zidom „ne razume samo od sebe da bi istočni i zapadni Nemci trebalo da budu slični“. Ona smatra da nisu problematične same razlike, već utisak „kolektivnog lošijeg tretmana“, pa se radi o potrebi da vas „priznaju, cene, da učestvujete i imate pravo glasa“.
Podela zemlje se možda najjasnije vidi kada se pogledaju izborni rezultati desničarske Alternative za Nemačku. Na zapadu zemlje ova stranka osvaja do 10 odsto glasova, a na istoku oko 25 odsto, kao nedavno u pokrajinama Brandenburg, Saksonija i Tiringen. Upravo je ova partija, uvezena sa zapada zemlje, na istoku preuzela protestnu ulogu od Levice, koja baštini tradiciju Socijalističke partije jedinstva Nemačke koja je vladala u DDR-u i time kao da je bila predodređena za istočnonemačku nostalgiju.
Političari sa zapada zemlje ponekad arogantno reaguju na izborne uspehe Alternative za Nemačku. Predsedavajući Zelenih Robert Habek je u jednom predizbornom spotu početkom godine rekao: „Preduzimamo sve kako bi Tiringija postala otvorena, slobodna, liberalna i demokratska zemlja“. Time je izazvao buru negodovanja jer su ljudi to protumačili tako kao da zeleni političar njihovu zemlju smatra nedemokratskom.
Beate Kiper kaže da ni zapad zemlje nije preko noći 1945. postao demokratski raspoložen, kao ni istok posle 1989.
„Otuda bi bilo bolje da je Habek rekao da se ukupno moramo demokratizovati“, smatra ona i dodaje da uprkos tome nije čudo što istok ima štošta da nadoknadi, jer je imao i manje vremena. Mac smatra da zapadnim Nemcima nedostaje uživljavanje u misaoni i emotivni svet istočnih sunarodnika: „Drugi može biti u pravu. A moje mišljenje može da bude pogrešno. To bi bila baza demokratskog diskursa“.
Beate Kiper ne veruje da će problem biti rešen samo novcem jer se time neće prevazići osećanje diskriminisanosti i iskustvo da je ponovno ujedinjenje zemlje od ljudi zahtevalo duboke rezove u sopstvenom životu.
S druge strane mnogi istočni Nemci ne žele sebe da vide kao „žrtve okolnosti“ jer su uzeli sopstvenu sudbinu u svoje ruke i prebrodili sve promene.
Kristijan Hirte, opunomoćenik Vlade za istok zemlje, ima dvostruku ocenu stanja: „Ekonomsko, socijalno i društveno stanje na istoku zemlje je mnogo bolje nego što smo pre 30 godina mogli da zamislimo“.
Istovremeno Hirte kaže da su ljudi na istoku zemlje „umorni od promena“ i dodaje: „Ne smemo ih preopteretiti“.
Tagovi
