KOPENHAGEN – Kasper Klinge, profesionalni diplomata iz Danske, radio je na nekim od najturbulentnijih mesta u svetu. Proveo je 18 meseci radeći na rekonstrukciji u Avganistanu. Dve godine se bavio kriznim menadžmentom na Kosovu.
Ipak, Klinge (46) kaže da je najteži posao upravo ovaj kojim se bavi sada: kao prvi strani ambasador sveta u tehnološkoj industriji.
Danska je 2017. godine postala prva zemlja koja je zvanično oformila diplomatsko odeljenje koje će zastupati njene interese pred kompanijama poput Gugla i Fejsbuka.
“Šta ima najveći uticaj na društvo? Zemlja na jugu Evrope, na jugoistoku Azije ili u Latinskoj Americi, ili su to ipak velike tehnološke platforme?”, kaže Klinge. “Naše vrednosti, naše institucije, demokratija i ljudska prava nalaze se pred velikim izazovima usled ekspanzije novih tehnologija. Ove kompanije su od kompanija sa komercijalnim interesima postale defakto strani politički akteri.”
Danski zvaničnici naročito su zabrinuti zbog načina na koji tehnološke promene utiču na zapadne demokratije: širenje lažnih vesti i politički diskutabilnog sadržaja na društvenim mrežama, pitanja o privatnosti i prikupljanju ličnih podataka, sajber bezbednost i niski porezi koje kompanije plaćaju izvan SAD.
Klingeov posao je deo napora da se “obezbedi da demokratske vlade odrede granice tehnološkoj industriji, umesto da se dešava obrnuto”, navodi Jepe Kofod, danski ministar spoljnih poslova.
Endru Kuper, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Voterlou koji se bavi proučavanjem diplomatije, smatra da kod manjih zemalja već dugo postoji potreba da se pronađu inovativni načini privlačenja pažnje moćnijih država.
Na Maldivima su, na primer, održani sastanci pod vodom kako bi se podigla svest o klimatskim promenama, dok je Švedska u virtuelnom svetu, odnosno video-igri “Second Life”, otvorila ambasadu. Ono što je iznenađujuće ovde su, smatra Kuper, razmere u kojima Danska primenjuje zadatu strategiju.
“Danska mora da igra drugačiju igru”, dodaje.
Posle dve godine provedene na ovoj poziciji, Klinge ne živi u zabludi da su problemi Danske naročito važni za pripadnike Silicijumske doline. Danska broji 5,8 miliona stanovnika, manje nego San Francisko, a u ovoj skandinavskoj zemlji živi manje od 0,3 odsto korisnika Fejsbuka.
On se nikada nije susreo sa Markom Zakerbergom iz Fejsbuka, ili Timotijem Kukom iz Epla. Neke tehnološke kompanije saopštile su da sve bolje razumeju šta je Klingeov posao.
Piter Minster, portparol Fejsbuka, kaže: “Trebalo nam je nekoliko sastanaka kako bismo konačno shvatili Klingeove namere i šta njegova uloga podrazumeva. Sada vodimo dobar i konstruktivan dijalog sa danskim ambasadorom za tehnologiju koji iskreno govori i o kritikama i o pozitivnim aspektima.”
Danska se našla na meti kritika pošto je korporacije stavila u istu ravan sa suverenim vladama nacionalnih država, ali i druge zemlje počinju da odvajaju diplomatske resurse za tehnološku industriju. Francuska je imenovala ambasadora za digitalne poslove, a Australija, Britanija i Nemačka takođe imaju sektore za tehnološka pitanja.
Klinge predvodi tim od jedanaest zaposlenih – sedmoro u Kaliforniji, troje u Danskoj i jedno u Kini. Njegova kancelarija nalazi se u Palo Altu u Kaliforniji, nedaleko od sedišta brojnih tehnoloških kompanija.
Umesto da vreme provodi u frustrirajućim pokušajima da se sastane sa starijim zvaničnicima kompanija, Klinge sarađuje sa zaposlenima nižeg ranga, bivšim radnicima, ljudima iz manjih konkurentskih kompanija, nevladinih organizacija, kao i sa vladinim zvaničnicima.
Njegov tim izveštava vladu o dešavanjima u kompanijama, ali i o sajber bezbednosti, intenziviranoj upotrebi ličnih podataka i razvoju autonomnih vozila. Danski zvaničnici potom dobijene podatke prosleđuju zakonodavnim organima.
Klinge kaže da je pola godine proveo obilazeći tehnološke centre u Kini, Indiji i evropskim zemljama.
Smatra da je imao nekog uspeha. Kada je prošle godine terorista usmrtio danskog državljanina na putu u Maroko, Klinge je razgovarao sa predstavnicima Fejsbuka i Gugla da sa platformi uklone snimak svirepog napada.
“Diplomatija se promenila. Više nismo u devedesetim; ne živimo u svetu u kojem se sve vrti oko bilateralnih odnosa sa drugim zemljama”, ističe Prija Guha, nekadašnja konzulka Britanije u San Francisku. “Države moraju da svoj pogled na diplomatiju prilagode tome.”
Piše Adam Satarijano
© 2019 The New York Times
Tagovi
