Već mi fali moj drug Stanislav. Prošla su samo 24 sata od kada sam ga poslednji put video na podu Doma omladine.
Ta poslednja nedelja oktobra bude fantastična. Sajam knjiga i Beogradski džez festival. Sa kupovinom knjiga sam startovao u nedelju, a sa džezom u sredu. Nastupa Stenli Klark i njegov intervju čitaćete u sledećem Nedeljniku. U drugom redu sedim sa Frankom Baumanom, direktorom Gete instituta, koji savršeno poznaje muziku i kasnije će mi analizirati svirku. Stenli Klark je dobitnik četiri Gremija, član benda The New Barbarians sa slavnim Rolingstons njuškama Kitom Ričardsom i Ronijem Vudom. Nije zapostavio ni Bitlse svirajući sa Polom Makartnijem. U pauzama upućuje odlične poruke pune angažovanosti bez političkog prenemaganja.
Petak po podne na Sajmu, srećem Žikicu Simića, kultnog radio-voditelja koji nas je uveo u svet američkog rokenrola. Uveče američki džez i lepotica supersoničnog glasa – Jazzmeia Horn koja vokalom skida farbu plafona Doma omladine. Bujke, redovni posetilac festivala, kupuje njen disk i priča mi o ključnim nastupima koje je gledao na BG džez festivalima uključujući Majlsa Dejvisa. Priča i o davnašnjoj geopolitici i džezu. Novinarka Una Miletić ima energiju za sedmoro. Gledajući je, kapiram da više ne bih mogao da izveštavam sa dva događaja dnevno (noćno).
Subota uveče, ista ruta Sajam – Dom omladine. U kesi držim dva Džordža Orvela – „Niko i ništa u Parizu i Londonu“ i „Put za Vigan“. U kesi držim i Nedeljnik sa intervjuom britanskog džezera Harija Spensera koji nastupa te večeri. Već sa prvim zvucima trube zamišljam maglu oko paba „Dog and duck“ u kojem je sedeo Orvel pa je tamo i danas njegova fotografija. Posle koncerta dolazimo u bekstejdž. Tu je Milica Ševarlić, PR Doma omladine, i britanska ambasadorka Šan Makleod sa suprugom. Uzima mi kesu sa Orvelovim knjigama da bih mogao da se slikam sa Spenserom. Šan je fantastičan poznavalac muzike i kaže mi da je studirala sa roditeljima bubnjara Spenserovog benda.
Na džezu je redovan i nemački ambasador Tomas Šib. Ambasadori su redovni posetioci kulturnih dešavanja u Beogradu, za razliku od naših političara svih opcija.
Od ponedeljka u ponoć, kad je randevu za ovogodišnjim festivalom, kreće remont bubnih opni. Sa Stanislavom Milojkovićem, fotografom Danasa, i ove se godine na festivalu dogovaram za viđanje i redovno ništa ne bude od toga. Pregaze nas dedlajnovi u poslu i životu. Zato sam i u ponedeljak uveče znao, gledajući ga na podu Doma omladine, da će proći godinu dana do naše sledeće kafe.
*Novu kolumnu Branka Rosića „Šišanje Bajage“ čitajte u Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 7. novembra
