Pad Berlinskog zida, doduše u znatno manjoj meri, doživljava nešto slično kao Peti oktobar u Srbiji – najznačajniji simbol promena, kraj jednog zakržljalog veka i otvaranja vrata slobode koji se uvija u oblande razočaranja i neispunjenih obećanja.
Niko u danima koji su prethodili padu Berlinskog zida nije mogao da predvidi šta će se dogoditi, ali već u danima koji su došli bilo je jasno da se događa nešto veliko – najvažnija stvar od kraja Drugog svetskog rata.
Helmut Kol je tog 9. novembra 1989. rekao da posle ovoga nikome neće biti lošije, ali da će mnogima biti znatno bolje. Ta poruka je bila upućena Istočnim Nemcima, ali Berlinski zid nije pao samo za Nemce istočno od njega, već za ceo prostor Istočne i Centralne Evrope.
Tako su profesori sa Univerziteta u Pensilvaniji Kristen Godsi i Mičel Orenstin u jednom radu analizirali posledice tranzicije 30 godina posle pada Berlinskog zida, uz zaključak da je „bio dobar za neke, a loš za mnoge“, što se naslanja na priču o propalim obećanjima i velikim razočaranjima koja idu uz demokratske promene.
Često se može naići na tezu da se u gradovima nekadašnjih socijalističkih država danas mogu videti bleštavi tržni centri i molovi, u izlozima francuski parfemi i najskuplja garderoba, da mladi nose ajfone i gledaju blokbastere istovremeno kada njihovi vršnjaci sa Zapada – što je nekada bilo nezamislivo – ali da je to sve fasada neuspele tranzicije koja je dovela do jednakog problema odliva mlade snage, penzionera koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, do siromaštva koje rađa nostalgiju za stabilnošću koju su nosila stara autoritarna vremena.
Srbija jedina zemlja iz regiona kao primer propale tranzicije
Međutim, nije isto bilo za srednjoevropske zemlje i one koje su više vezane za azijski kontinent.
Na osnovu podataka Svetske banke i EBRD-a, oni su izveli klasifikaciju zemalja postkomunističkog bloka (i bivše Jugoslavije) i izračunali jačinu recesije koja je udarila u tranziciona društva i uporedili ih sa Velikom depresijom u SAD iz 1929. godine.
Na osnovu toga se postkomunističke zemlje mogu podeliti na tri grupe – one najuspešnije su imale tranzicionu recesiju koja se može uporediti sa Velikom depresijom (pad od 30 odsto u BDP-u po glavi stanovnika); države srednjeg nivoa kod kojih je recesija bila veća nego u SAD 1929. godine, i one koje su osetile najjači udarac i još se nisu istinske oporavile i u kojima je BDP ispod nivoa koji je bio 1989. godine.
Ta poslednja grupa je za nas najinteresantnija. Moldavija, Gruzija, Tadžikistan, Ukrajina… i Srbija.
U novom Nedeljniku čitajte veliku analizu o padu Berlinskog zida i kako bi Srbija danas izgledala da je taj zid pao i kod nas
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 7. NOVEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU NA NOVINARNICA.NET
Tagovi
