„Nekada morate uzeti lek da biste nešto popravili“, odgovorio je predsednik SAD Donald Tramp u nedelju, kada su ga novinari pitali o ogromnom padu vrednosti indeksa na Volstritu posle uvođenja carina praktično svim državama i teritorijama sveta.
Naš pandan toj izjavi je da „ljuta rana zahteva ljutu travu“, a da je zaljutio svima svedoči i današnji nastavak pada vrednosti akcija na berzama širom sveta.
Trgovanje na Londonskoj berzi počelo je danas padom vrednosti FTSE100 indeksa za šest odsto, što je najgori rezultat u poslednjih godinu dana, a Gardijan prenosi da nema akcije koja je u plusu, dok je jedan od najvećih gubitnika bio Rols-Rojs sa gubitKom vrednosti akcije od 13 odsto.
U Frankfurtu, nemački DAX indeks pao je za 10 odsto na početku trgovanja, dok je francuski CAC izgubio 6,6 odsto, a italijanski FTSE MIB je u padu za 5,7 odsto.
Ništa bolja situacija nije ni na Dalekom istoku, gde je japanski Nikkei 225 indeks potonuo za skoro devet odsto, hongkonški Hang Seng za osam odsto, dok je trgovanje na južnokorejskoj berzi bilo privremeno obustavljeno na pet minuta pošto je indeks KOSPI izgubio 4,2 odsto vrednosti.
AMERIČKI FJUČERSI U PADU
Iako je sam Tramp rekao da je tokom vikenda „razgovarao sa liderima iz Azije i Evrope“ o carinama, dok je Bela kuća saopštila da je 50 država izrazilo želju da otpočne pregovore, nisu objavljeni nikakvi detalji koji bi ohrabrili investitore širom sveta da su neki dogovori na pomolu.
Japanski premijer Šigeru Išiba najavio je danas da je spreman da što pre poseti SAD kako bi Trampu predstavio predlog za dogovor koji bi, osim carina, obuhvatio i trgovinu tečnim gasom, automobilima, poljoprivrednim proizvodima i drugom robom, ali za sada nema „lavine“ potencijalnih dogovora koji bi ohrabrili berzanske investitore – što se vidi na američkim berzanskim fjučersima.
Fjučersi S&P 500 indeksa pali su za 3,8 odsto, objavio je CNBC, pri čemu se očekuje dalji pad vrednosti akcija ili nastupanje „medveđeg tržišta“ za taj indeks kada počne zvanično trgovanje.
Fjučersi Dow Jones Industrial Average-a pali su za 1.376 poena, odnosno 3,6 odsto a fjučersi Nasdaq-100 indeksa izgubili su 4,1 odsto jer, kako upozorava CNBC, investitori nastavljaju da prodaju akcije svojih nekadašnjih „ljubimaca“ iz tehnološkog sektora kako bi obezbedili gotovinu.
MEGAGUBICI NAJVREDNIJIH KOMPANIJA
Samo tokom prošle nedelje, grupacija kompanija poznatih kao „Magična sedmorka“ izgubila je ukupno 1,8 biliona dolara vrednosti, a najteži udarac pretpreo je Apple, koji danas vredi 533 milijarde dolara manje nego uoči objavljivanja Trampovog carinskog plana.
Tesla je u četvrtak i petak izgubila 189 milijardi dolara tržišne kapitalizacije, dok je Nvidia u istom periodu izgubila čak 393 milijarde dolara.
Meta se suočila sa padom vrednosti od 200 milijardi dolara, Amazon je „tanji“ za 265 milijardi dolara dok su Alphabet (Google) i Microsoft izgubili 139 odnosno 165 milijardi dolara tržišne vrednosti.
Ukratko, kako je u pismu akcionarima JP Morgan Chase-a napisao prvi čovek tog finansijskog giganta Džejmi Dajmon, ključne posledice uvođenja „carina za sve“ bi mogle da budu rast inflacije na kratak rok, kao i usporavanje privrednog rasta, ali i da je pitanje da li bi moglo da dođe do recesije.
„Što se ovaj problem (carina) brže reši, to bolje, jer se neki od negativnih efekata vremenom kumulativno pojačavaju i biće ih teško poništiti“, ocenio je Dajmon u odeljku pisma akcionarima posvećenom stanju u ekonomiji koji je naslovio „Više nismo u Kanzasu“.
Tagovi
