Slušanje muzike tokom vožnje smanjuje stres (makar kod žena)

Stres tokom vožnje predstavlja faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti i iznenadnih srčanih komplikacija, poput srčanog udara (infarkta miokarda), pokazuju studije objavljene poslednjih godina.

Odabir pogodne muzike za vožnju može biti jedan od načina ublažavanja ovog rizika. Istraživanje naučnika sa Državnog Univerziteta Sao Paulo (UNESP) u Brazilu, ukazuje na to da slušanje instrumentalne muzike, na primer, može da ublaži stres, prenosi N1.

Rezultati studije, koju je podržala istraživačka fondacija Sao Paulo – FAPESP, objavljeni su u časopisu „Complementary Therapies in Medicine”.

U ovoj studiji su učestvovali i istraživači sa Univerziteta Sao Paulo (USP) u Brazilu, Univerziteta Oksford Bruks u Velikoj Britaniji i Univerziteta Parma u Italiji.

„Otkrili smo da je stres kod učesnika našeg eksperimenta smanjen slušanjem muzike u toku vožnje“, rekao je Viktor Engracia Valenti, profesor na UNESP-u i glavni istraživač projekta.

Sve učesnice studije su bile zdrave, ali su vozile jednom ili dva puta nedeljno, a imale su dozvolu od jedne do sedam godina.

„Odlučili smo se da procenjujemo žene koje nisu uobičajeni vozači, jer su osobe koje često voze i duže vreme imaju vozačku dozvolu bolje prilagođene stresnim situacijama u saobraćaju“, objasnio je profesor Valenti.

Učesnice studije ocenjivane su dva dana, u različitim situacijama i nasumičnim redosledom. Jednog dana vozile su po 20 minuta, u špicu, duž rute od 3 kilometra bez slušanja muzike. Drugi dan, su vozile istom rutom, u isto doba dana, ali su slušale instrumentalnu muziku.

„Da bismo povećali stepen saobraćajnog stresa, zamolili smo ih da voze automobile koji nisu bili njihovi, jer je vožnja sopstvenim automobilom ipak lakša“, rekao je profesor Valenti.

Nivo stresa procenjen je merenjem varijabilnosti srčanog ritma korišćenjem monitora otkucaja srca pričvršćenog na grudi učesnica. Što je aktivniji simpatički nervni sistem, to srce brže kuca, dok parasimpatički nervni sistem teži da ga uspori.

„Povišena aktivnost simpatičkog nervnog sistema smanjuje promenljivost otkucaja srca, dok ga intenzivnija aktivnost parasimpatičkog nervnog sistema povećava“, objasnio je profesor Valenti.

Analiza je pokazala smanjenje varijabilnosti srčanog ritma kod dobrovoljaca koji su vozili bez muzike, što ukazuje na niži nivo aktivnosti parasimpatičkog nervnog sistema, ali i aktivaciju simpatičkog nervnog sistema.

Suprotno tome, promenljivost otkucaja srca se povećala kod vozača koji su slušali muziku, što ukazuje na viši nivo aktivnosti parasimpatičkog nervnog sistema i smanjenje aktivnosti simpatičkog nervnog sistema.

„Slušanje muzike ublažilo je umereno stresno opterećenje koje su volonteri doživeli tokom vožnje“, rekao je profesor Valenti.

Profesor smatra da bi slušanje muzike moglo biti preventivna mera kada je kardiovaskularno zdravlje u pitanju i to u situacijama intenzivnog stresa kao što je vožnja u gustom saobraćaju tokom popodnevnog špica.