Kako populisti grabe plodnu zemlju: U komunizmu su poljoprivrednici radili za državu, a danas?

Čakvar, Mađarska – Poljoprivrednici su u komunizmu radili na poljima koja su se protezala kilometrima oko ovog grada zapadno od Mađarske i želi pšenicu i kukuruz za vladu koja im je otela zemlju.

Njihova deca danas rintaju za nove gazde, grupu oligarha i političkih patrona koji su anektirali zemlju kroz opskurne dilove sa mađarskom vladom. Feudalni sistem odeven je u moderno ruho; onima koji ne pružaju otpor daju se poslovi i pomoć, a nepokorni se kažnjavaju.

Ove zemljovlasnike finansira i podržava Evropska unija. Blok od 28 država svake godine u subvencijama isplaćuje 65 milijardi dolara poljoprivrednicima na čitavom kontinentu i održava ruralne zajednice u životu. U Mađarskoj i većem delu Centralne i Istočne Evrope, međutim, novac odlazi u ruke tek nekolicine moćnih.

Istraživanje Njujork tajmsa sprovedeno u devet zemalja u toku 2019. godine pokazalo je da je sistem subvencija ciljano obavijen zagonetnošću, da u velikoj meri podriva ciljeve Evropske unije u borbi za očuvanje životne sredine, ali i da se guši u korupciji.

Evropska mašinerija u Briselu omogućava korupciju zato što bi konfrontiranje takvom sistemu značilo izmene programa koji pomaže opstanak nestabilne unije. Evropski lideri nisu saglasni u mnogim pitanjima, ali svi računaju na velikodušne subvencije i diskreciju u trošenju novca.

Zato zakonodavstvo EU ove godine sa obnovom zakona o poljoprivredi nastoji da nacionalnim liderima pruži više autonomije u trošenju novca od subvencija – uprkos prigovorima revizora.

Ovaj program vuče najveći deo sredstava iz centralnog budžeta EU – čak 40 odsto rashoda – i predstavlja jedan od najvećih programa subvencija u svetu.

Ipak, oni koji u Briselu pišu program i glasaju o poljoprivrednim politikama priznaju da uglavnom nemaju pojma kuda novac odlazi.

Jedno od mesta gde subvencije stižu je i okrug Fejer, dom mađarskog premijera, populiste Viktora Orbana. Njujork tajms je istragom utvrdio da Orban koristi evropske subvencije kao patronažni sistem za bogaćenje svojih prijatelja i porodice, zaštitu svojih političkih interesa i kažnjavanje protivnika režima.

Orbanova vlada prodala je na tenderu hiljade hektara državnog zemljišta upravo članovima premijerove porodice i njegovim bliskim saradnicima, otkrio je Njujork tajms. Oni koji kontrolišu to zemljište, zauzvrat, kvalifikuju se za milione evra u subvencijama od Evropske unije.

“Ovo je apsolutno korumpirani sistem”, kaže Jožef Angijan koji je nekada radio kao podsekretar za ruralni razvoj u Orbanovoj vladi.

U Češkoj je najpoznatiji primalac subvencija Andrej Babiš, milijarder koji služi kao premijer. Njujork tajms je takođe otkrio da je Češka samo u prošloj godini primila najmanje 42 miliona dolara u poljoprivrednim subvencijama. Babiš je odbacio navode o korupciji, a ove godine našao se u lozi subjekta dveju revizija o sukobu interesa.

U Bugarskoj su subvencije postale socijalna pomoć za poljoprivrednu elitu. Bugarska akademija nauka otkrila je da čak 75 odsto ukupnih subvencija u Bugarskoj odlazi u ruke svega sto subjekata. Vlasti su ove godine izvršavale racije u čitavoj zemlji u kojima su otkrivene koruptivne veze između vladinih zvaničnika i poljoprivrednih biznismena. Jedan od najvećih proizvođača brašna u ovoj zemlji optužen je za prevaru u vezi sa subvencijama i čeka suđenje.

Vrhovni tužilac u Slovačkoj je priznao postojanje “poljoprivredne mafije”. Mali poljoprivrednici prijavili su prebijanje i iznudu koje trpe kako bi se odrekli zemlje koja dostiže visoku vrednost u dodeli subvencija. Novinar Jan Kucijak prošle godine je ubijen dok je istraživao italijanske mafijaše koji su se infiltrirali u poljoprivrednu industriju, profitirali od subvencija i uspostavili čvrste veze sa moćnim političarima.

Mađarski poljoprivrednici koji kritikuju vladu navode da su im krediti odbijeni i da se sve češće susreću sa iznenadnim posetama revizora, kao i neobičnim inspekcijama.

“Ovo nije kao kada po vas usred noći dođe automobil i odvedu vas”, kaže Ištvan Tajčel u čijem je vlasništvu malo imanje u Orbanovom rodnom okrugu. “Ovo je mnogo dublje.”

Mađarski poljoprivrednici su 2005. godine na ulicama držali masovne demonstracije. Kao novopečeni građani EU, želeli su subvencije koje nudi politika EU, ali novac nije stizao. U okviru ovog programa većini poljoprivrednika novac je isplaćivan u skladu sa brojem hektara koje obrađuju.

Orban je posle gubitka funkcije 2002. godine uvideo potencijal političke i ekonomske moći subvencija. Kada se ponovo kandidovao za premijera 2010. godine, pozvao je Angijana koji je vodio pregovore u ime poljoprivrednika na ulicama i dao mu mesto u parlamentu.

Orban je naveo da želi da implementira Angijanove ideje i ponudio mu mesto podsekretara za ruralni razvoj.

Angijanov predlog pozivao je vladu da novac dodeli malim i srednjim poljoprivrednicima. Ali Orban je umesto toga želeo da novac dodeli svojim saveznicima. Angijan je tada uvideo da će zemljište u ruralnoj Mađarskoj završiti u rukama Orbanovog Fidesa i njihovih saveznika.

On je znao i da će sa zemljištem u njihove ruke otići evropske subvencije, što će dodatno produbiti raskorak između bogatih i siromašnih i olakšati stvar onima na vrhu da zadrže moć.

Orbanova iznenadna promena agende odmah je bila jasna Angijanu. On je napustio vladu 2012. godine, ali je zadržao mesto u parlamentu.

Orban je u međuvremenu prodao desetine hiljada hektara državnog zemljišta svojim političkim saveznicima.

Jedan penzioner, Ferenc Horvat (63), otkrio je da je vlada prodala sve državno zemljište koje okružuje njegovo malo imanje.

“Dogodilo se toliko brzo”, kaže Horvat. “Nismo imali pojma ni da ta zemlja može da se kupi.”

Rajmund Fekete, Orbanov portparol, istakao je da mađarska procedura dodele subvencija “u potpunosti zadovoljava” evropsku regulativu, ali je odbio da odgovori na konkretna pitanja u vezi sa Angijanom i prodajom zemlje od koje su profitirali Orbanovi rođaci i saradnici.

U izveštaju Evropskog parlamenta iz 2015. godine o prodaji odnosno kupovini zemlje u Mađarskoj i “sumnjivim poslovima” ističe se da je program dodele subvencija značajan faktor koji podstiče kompanije da otkupljuju sve više zemljišta.

Evropski zvaničnici u oblasti poljoprivrede odbacili su ove navode kao nepouzdane i istakli da je na liderima zemalja na koji će način primenjivati nacionalnu politiku.

Kada je Orban oglasio prodaju zemljišta, Angijan je započeo sopstveni projekat. Mimo parlamenta proučavao je prodaju. Razgovarao je sa poljoprivrednicima kojima je vlada okrenula leđa i mapirao političke veze među kupcima – njegove zaključke potvrdila je i analiza Njujork tajmsa.

Ferenc Gal koji se bavi uzgojem krava kaže da je aplicirao za subvencije za svojih 130 hektara zemlje pošto bi tako zemljište bilo profitabilno i pre nego što na njemu išta zasadi.

Lokalni poljoprivrednici trebalo bi da imaju prednost, ali je zemlja otišla spoljnim imunim investitorima.

Kada se žalio, kaže, na njegovom imanju pojavila se inspekcija, a lokalne vlasti upozorile su ga da se ne prijavljuje za kredite.

Odmazda je stigla i Angijana. Mesecima pošto je napustio kabinet, vladini zvaničnici povukli su kredit imanju za organsku proizvodnju u čijem je radu Angijan učestvovao 20 godina. Takođe su ugasili odeljenje za zaštitu životne sredine koje je Angijan pokrenuo na Univerzitetu Sent Ištvan.

On se tada povukao iz javnog života. Kada ga je Tajčel, poljoprivrednik, nedavno sreo, izgledao mu je poraženo. “Odustao je od borbe”, kaže Tajčel.

Angijan ga je pitao kako je. “Ja nisam važan”, odgovorio je Tajčel. “Ja sam samo vojnik. Kako ste vi? Vi ste general.”

A Angijan mu je odgovorio: “Kako da nastavim ako iza sebe nemam nikoga?”

*Tekst iz 50. broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku – poklon uz svaki primerak Nedeljnika