Oko petnaestoro dece na svetu, prema publikovanim podacima, rođeno je pošto su njihovim majkama presađene materice, najviše u Švedskoj – 12, a jedno dete i kod nas pošto je 2017. godine žena iz Srbije donirala matericu svojoj sestri bliznakinji. To je bila prva transplantacija materice u svetu kod jednojajčanih blizanaca, a među hirurzima bio je i dr Milan Milenković, član švedskog tima za transplantaciju materice čija su specijalnost problemi kancera i fertiliteta – ukratko, pomaže ženama koje ostanu bez materice i jajnika da postanu majke, a odnedavno je i osnivač ginekološke ordinacije Beogyn u Beogradu. Već 20 godina radi u Švedskoj gde je supspecijalista na Univerzitetskoj bolnici Karolinska u Stokholmu, poznatoj po dodeli Nobelove nagrade za medicinu. Za Nedeljnik je pričao o problemima fertiliteta, kancera i donora za koje ističe da su veoma važni ali da je odziv slab.
„Kao što je problem sa donorima organa, tako je i za jajne ćelije. Kod nas se nekako stalno površno bavimo problemima i zato nam stvari ne funkcionišu. Napravite zakon da se doniraju jajne ćelije i spermatozoidi i onda ga ne reklamirate. Donet je zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji i doniranju jajnih ćelija, ali, nažalost, ne funkcioniše u praksi. Recimo, Karolinska institut ima Fejsbuk i Instagram stranicu gde se reklamira i kažu ‘trebaju nam donori’, jer kako bi ljudi znali? Donacija treba da se reklamira, i da se edukuje stanovništvo. Ne može zdravlje da nam donese neki birokrata iz EU, mi sami moramo da se borimo za to. Ljudi moraju da znaju da mogu da doniraju, šta time postižu i kome pomažu. Ne samo što bismo mogli da pomognemo našima da više ne moraju da idu van zemlje već bismo mogli da razvijemo reproduktivni turizam.“
U Srbiji ima žena koje čekaju i spremne su na transplantaciju materice, ali upravo je problem donora.
„Imam jedan vrlo komplikovan slučaj, žena koja je na porođaju ostala i bez materice i jajnika i potom izgubila i dete. Ona je jedna od tih koje čekaju transplantaciju materice a treba joj i donor jajnih ćelija. Druga žena je rođena bez vagine, dobila ju je operacijom, međutim ima oslabljenu funkciju jajnika. I imamo dve koje imaju normalnu funkciju jajnika ali nam trebaju donori. Tu bi trebalo uraditi vantelesnu oplodnju, zamrznuti embrione i čekati da se uradi transplantacija. One sve moraju da imaju partnera koji je spreman da ide kroz to nekoliko godina. U Švedskoj jedna žena koja ima oko 45 godina može da donira jajne ćelije za četiri para. Jedan muškarac može da donira za šest parova. Slično je u Španiji i Danskoj. A kod nas jedna žena može da donira samo za jedan par, a to je isto kao kada biste rekli jednoj ženi da može da ima dete samo sa jednim mužem. To bi trebalo da se promeni i da se prilagodimo zemljama u kojima to funkcioniše, kao i da se promoviše donorstvo“, kaže dr Milenković.
O tome ko može da bude donor materice, kaže:
„Rođak, sestra, majka, prijatelj porodice… bitno je da je ista krvna grupa i da postoji neka sličnost, ali čak i to možemo da regulišemo lekovima. Bilo bi najbolje da nije u menopauzi više od dve godine. Za prvo dete koje je rođeno na svetu, matericu je donirala žena koja je imala 61 godinu. Najbolje je da budu u reproduktivnom dobu ali da je već rodila (što potvrđuje fertilitet) i da neće više da rađa. Skoro se javila jedna devojka kod profesora Miroslava Đorđevića koja je htela da donira matericu, međutim rodila je troje dece carskim rezom pa nije mogla, a ni pušači nisu dobra kategorija“.
Kod žena koje imaju karcinom radi postupak odstranjivanja i vraćanja jajnika. Na tome je, kaže doktorirao i objšanjava ovaj postupak.
„Osam odsto žena dobije karcinom pre 40, a jedan odsto rak dojke, i pre nego što dobije citostatike ili zračenje, mi izvadimo jedan jajnik ili deo i zamrznemo i posle toga vratimo. U Švedskoj imamo šestoro dece koja su rođena nakon toga. I to je jako dobro zato što je razvijena nova oblast u reproduktivnoj medicini „fertility preservation“ koja pomaže mladoj populaciji da joj se očuva fertilitet jer joj se pruža ovakva šansa. Ili možemo da zamrznemo jajne ćelije. Sada je to popularno kod žena koje odlažu rađanje zbog karijere ili čekaju „princa na belom konju“, ali je to primarno izmišljeno baš zbog onih žena koje dobiju karcinom ili neku bolest koja se leči citostaticima. Žene kojima je dijagnostikovan karcinom u Srbiji su prepuštene same sebi, idu od jedne do druge privatne klinike, ne dobiju dovoljan broj informacija a oko osam posto žena dobije karcinom pre 40. godine. One nemaju informaciju šta mogu da urade kako bi nakon lečenja kancera mogle da dobiju decu“, objasnio je doktor Milenković.
Tagovi
