Učešće mladih ljudi (mlađih od 30 godina) u političkom životu u Srbiji je u blagom padu u odnosu na prethodne godine, dok druge zemlje Zapadnog Balkana – Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija – beleže porast učešća mlađe populacije u politici. S druge strane, u Srbiji, Severnoj Makedoniji i u Crnoj Gori zabeležen je nešto veći procenat učestvovanja mladih u poslovnom / ekonomskom životu (što se, prvenstveno, odnosi na proces pokretanja sopstvenog biznisa) dok je u Albaniji došlo do neznatnog pada u odnosu na prethodnu godinu.
Ovi podaci deo su godišnjeg istraživanja “Indeks participacije mladih 2018” koje već treću godinu zaredom radi Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske koja od 2016.godine, uz podršku Evropske komisije, ovom jedinstvenom metodom merenja, prati nivo učešća mladih u političkom, ekonomskom i socijalnom životu. Istraživanje je predstavljeno danas na regionalnoj omladinskoj konferenciji održanoj u Beogradu “Mladi Zapadnog Balkana iTurske: Nama je potrebno više”.
Ana Divac, osnivačica Fondacije Ana i Vlade Divac, istakla je važnost udruživanja mladih u regionu kako bi zajedno radili na boljem položaju svoje generacije.
Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta u Vladi RS, rekao je da u Srbiji ima oko 15.000 različitih modela udruživanja mladih ljudi i pozvao mlade da daju predloge za unapređenje svog položaja.
Predstavnik Delegacije Evropske unije u Srbiji Štefan Hudolin ocenio je danas da je nezaposlenost jedan od najvećih problema i uzrok odliva mozgova i da to nije problem koji ugrožava jedino Srbiju.
Kad je reč o učešću mladih u politici na konferenciji je rečeno da je u Srbiji zabeleženo smanjenje broja mladih gradonačelnika kao i da je manji broj Kancelarija za mlade. Srbija, takođe, beleži najmanjii broj narodnih poslanika mlađih od 30 godina (2%). Slične brojke su i u Severnoj Makedoniji i u Turskoj dok se u Albaniji i Crnoj Gori ovaj podatak bitno razlikuje pa je u tamošnjim parlamentima i do 6% poslanika mlađe od 30 godina. Ipak, jedino Srbija i Albanija imaju mlade ljude na poziciji zamenika ministara, što je i najviša politička funkciija koju mladi imaju u regionu.
Najviša stopa nezaposlenosti mladih je zabeležena u Severnoj Makedoniji i ona iznosi 37 % (za 2018.godinu) a najmanja je, očekivano, u Turskoj (20 %). Ostale zemlje, Srbija, Crna Gora i Albanija imaju slične podatke u ovoj kategoriji: Srbija 25%, Crna Gora 26% i Albanija 23%.
Interesantno je poređenje tzv NEET rate (procenat mladih koji nisu ni u procesu školovanja, nisu zaposleni, niti su u nekom neformalnom obrazovnom procesu). Severna Makedonija i Turska imaju najviši NEET rate (oko 30%), u preostalim zemljama se polako smanjuje mada je još uvek daleko od evropskog nivoa koji iznosi 17,2%.
“Index participacije mladih” obuhvata i neke socijalne kategorije iako je, kako su organizatori istakli, ovde najteže prikupiti podatke. U Crnoj Gori je zabeležen najveći procenat mladih koji su napustili srednje škole (oko 5%) dok u Srbiji najmanji broj mladih odustaje od srednjeg obrazovanja (oko 1%). Zanimljjiv je ali i alarmantan podatak da je u Crnoj Gori i u Albaniji zabeležen vrlo visok broj mladih ljudi u zatvorima (52%, odnosno 47,7% u odnosu na ukupan broj zatvorenika).
Ukupan Indeks učešća mladih (koji se dobija sažimanjem podataka iz sve tri kategorije) je u porastu u odnosu na godinu kad je započeto merenje (2016.) ali je još uvek, u proseku devet puta manji od Indeksa učešća mladih koji je postavljen kao cilj ovim zemljama, kako bi bili deo evropskog standarda. Najviši ukupan indeks je u Severoj Makedoniji (10.00), zatim u Srbiji (9,8), potpom u Crnoj Gori (9.5) i na kraju u Albaniji (8.2).
Istraživanje “Indeks participacije mladih” deo je aktivnosti Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske, regionalne omladinske mreže koja obuhvata 20 omladinskih organizacija koje se u svojim zemljama zalažu za veće učešće mladih ljudi u javnom životu.
Tagovi
