„Svako treba da zna šta jedna tuča u školi može da izazove i šta vršnjačko nasilje može da donese. Desilo se mom detetu, moglo je da se desi nekom drugom detetu. Još ne mogu da prihvatim da Lena ima teško oštećenje mozga, ispričala je Milica Sretenović čije je priča izazvala pažnju javosti nakon pisanja Nedeljnika o vršnjačkom nasilju koje je pretrpela njena ćerka Lena.
Majka je podnela tužbu protiv škole „Stanislav Sremčević“ u Kragujevcu i roditelja dečaka, zbog vršnjačkog nasilja u školi jer je dete zbog tuče kao posledicu imalo moždani udar. Suđenje počinje u decembru.
Posle tuče, škola jeste prijavila nasilje, ali ne i važnu činjenicu – da je devojčica doživela infarkt mozga. Lena se vratila u školu, ali nema odgovarajuću podršku, smatra majka.
„Škola ništa nije uradila da pomogne Leni. To je neka nadmenost kao da je moje dete napravilo nešto, kao da sam ja kriva. Od početka ove školske godine niko je nije zvao na rođendan, ni u šetnju. Razredna nije upitala kako je“, priča Milica Sretenović.
Do tuče između Lene, tada učenice petog razreda, i dečaka iz njenog razreda došlo je 22. oktobra prošle godine. „Kao i uvek, krenulo je bezazleno, a završilo je ozbiljnom tučom“, navodi se u opisu situacije koju je škola dostavila Školskoj upravi Kragujevac.
Međutim, Lenina majka kaže da je upozoravala razrednu na zadirkivanja i uvrede, ali da je pravovremena reakcija izostala.
„Nemam ništa protiv dece, taj dečak je živo dete i moja Lena je takva. Ali ja sam skretala pažnju jer je vređa i zadirkuje, ne samo nju već i drugu decu. Ukazivala sam na početku petog razreda, pre nego što se sve dogodilo, razrednoj na problem, ali ona nije reagovala. Tog dana kada se desila tuča, pozvala me je da dođem u školu. Lena je bila uplakana, a dečak se poneo bahato. Na pitanje razredne ‘zašto si to uradio’, on kaže ‘zato što smi mi ludi’. Prilazi devojčica koja kaže da im je prevrnuo sve rančeve. Razredna ga pita opet zašto je to uradio, na šta on kaže ‘da lakše nađu knjige’. Njegov otac, inače moj školski drug, sve vreme je ćutao. Razredna nam je rekla da do sutra napišemo izjave. Ja sam Lenu potom odvela kući jer je bila uplakana. Negde oko sedam požalila mi se da je boli glava. Kasnije je počela da povraća. Mislila sam da je potres mozga“, priča Milica Sretenović.
Ona Lenu vodi u Hitnu pomoć, gde lekari kažu da ‘dete nije dobro’, a Lena ne prestaje da povraća celu noć. Tokom noći, Lena je dobila facijalis, a cela leva strana tela joj se koči. Iako je skener na prijemu bio uredan, ujutru se na kontrolnom skeneru mozga videla tačka. „Sutradan na magnetu video se šlog. Lena je doživela ogroman šlog“, priča majka.
Lena je nekoliko meseci provela u bolnicama, prvih dana u Kragujevcu, pa je prebačena za Beograd a potom je bila i na rehabilitaciji. „Uspeli smo da vratimo sve osim ruke. Međutim, Lena je primetila da joj se u januaru ‘mrdaju’ prstići, što su, ispostaviće se, nevoljni pokreti, a posle 20 dana su se pojavili nevoljni pokreti cele ruke do ramena. Doktorka nam je rekla da je to posledica šloga ‘verovatno za ceo život’. Od tada Lena više ništa ne može desnom rukom, prešla je da piše levom“, objašnjava njena majka.
Milica Sretenović priča da je škola protiv dečaka odmah podnela disciplinsku meru, a on je ubrzo i prebačen u drugu školu. „Međutim, to nisam nikada dobila napismeno“, dodaje. „Ne znam da je kažnjen.“
Lenina majka je posle svega, u aprilu ove godine otišla u prosvetnu inspekciju da pita šta je škola prijavila. „Tuču“, rekli su mi. „Ja sam izvadila ovih 30 papira od lekara i rekla im da mi je dete imalo moždani udar posle čega je inspekcija odmah otišla u školu. Razredna se tada jako naljutila na mene jer sam išla u inspekciju dok je direktor rekao: ‘to je naš propust.'“ Inspekcija je dala preporuke školi kako bi trebalo da postupa u Leninom slučaju. Kaže i da su je iz Ministarstva prosvete pozvali jednom da pitaju kako je Lena i rekli da će pozvati opet: „Nisu više zvali.“
CELU ISPOVEST DEVOJČICINE MAJKE ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 21. NOVEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET.
Tagovi
Gorrn
Bolje da vidi zašto lekari nisu reagovali na vreme kako je trebalo, nego što krivi školu.
D
Da je škola reagovala na vreme, i svi u njoj, ovo do lekara ne bi ni stiglo. Problem se rešava u korenu, ne zataškava se pa da se onda svi hvataju za glavu. Dete je osakaćeno do kraja života zato što su odrasli zakazali.
Šumadinac
ljudi, ja sam pohađao tu školu i mogu da vam kažem da je ovo bilo pitanje vremena. Škola je neverovatno nasilna, obrasci nasilnog ponašanja se u tom naselju (Stara radnička kolonija) prenose sa generacije na generaciju. Kada sam ja bio 8. razred morala je jednom interventa jedinica policije da dođe i interveniše samo to tada nije bila tema u medijima. Nasilje svake vrste, tuče i zlostavljanje su bile kao "dobar dan". Ljudi se dosele sa strane u to ili susedno naselje (Erdoglija) i pošalju dete u tu školu ne sluteći gde ga šalju. Vidim da se ni 25 godina kasnije nije ništa promenilo.
Stevan
Gospodja treba da tuzi skolu, direktora i razrednog nastavnika pa kad im uzme jedno 10.000 evra na sudu e onda ce biti pametni za sva vremena, a posebno ako je dete invalid da trazi invalidninu od istih, tako sistem funkcionise i to je pravna drzava