Kada je Predrag Mijatović došao u španski fudbal bile su to neke čudne godine. Zemlja iz koje je dolazio nestala je. Te 1993. godine, SR Jugoslavija je bila pod sankcijama, reprezentacija nije igrala zvanične susrete, Mijatović je bio najbolji igrač lige iz koje klubovi nisu išli na evropska takmičenja.
„U Valensiju sam došao misleći da sam nekakva faca i igrač, a zateklo me je nešto što me je pokrenulo da shvatim da sam došao negde odakle moram da krenem od nule“, ispričao je on svojevremeno u intervjuu za Nedeljnik.
Bila je to konferencija za novinare i pitanje koje ga je šokiralo: „Na kojoj pozicije igrate?“.
„Na kojoj poziciji igram. A već sam imao status u Jugoslaviji, kapiten Partizana…“, ispričao je svojevremeno Mijat.
I tada ga je, kako je rekao, pogodila sujeta. Što je nekako i logično…
„Naravno. Pitao sam se: gde sam ja došao, ja ovde ne mogu da prođem. Objasnio sam na kojoj poziciji igram i povukao jedan od najboljih sportskih poteza, a to je da sam ostao u Valensiji dvadeset i nekoliko dana odmora i krenuo sam sa pripremama. Shvatio sam, ako odem na more i vratim se s viškom kilograma, da će to biti užas. Ostao sam da bih potpuno fizički spreman dočekao početak priprema. Iz te panike, jer sam se tih dana budio i išao da spavam s mišlju: ‘Ja u ovoj Valensiji moram da prođem’, nisam imao vremena da razmišljam o bilo čemu drugom.“
Ubrzo je španska javnost dobro upoznala Peđu Mijatovića jednog od fudbalera koji su obeležili španski klupski fudbal u toj deceniji i igrača koji je Realu doneo prvu titu prvaka Evrope posle više od tri decenije.
Tagovi
