Viktor Garsija de la Konća dobio je iznenadnu aritmiju, koja ga je poštedela počasti koju smo hteli da mu priredimo u Kordobi (Argentina) tokom Osmog kongresa španskog jezika nedavno održanog u tom gradu. Morali smo da se zadovoljimo odličnim dokumentarcem o njegovim akademskim naporima da ojača unitarni karakter španskog jezika, uprkos tome što se taj jezik kontinuirano koristi u više od dvadeset zemalja na svetu. Međutim, on neće moći dugo da bude pošteđen jer Institut Servantes namerava da mu u Madridu uruči medalju koja je onomad ostala bez primaoca. Ja sam mu pak odao počast pročitavši njegovu poslednju knjigu: kritičko izdanje Solomonove Pesme nad pesmama, koju je s hebrejskog preveo brat Luis od Leona, a nedavno objavila izdavačka kuća Vaso Roto, u svojoj ediciji Esencijalna poezija.
Reč je o knjizi koja nema nepotrebnih reči, čita se od početka do kraja s ogromnim zadovoljstvom; doduše, i sa izvesnim ogorčenjem jer je nesrećni brat Luis od Leona, kako zbog toga što ju je napisao tako i zbog intriga večitih zavidljivaca, proveo nekoliko godina u zatvoru u Valjadolidu i doživljavao napade inkvizicije. Osim toga, nikada nije video to lepo izdanje svog prevoda, budući da je objavljeno oko dve stotine godina posle njegove smrti (1798). U svom izlaganju, Garsija de la Konća pruža sve pojedinosti neophodne da bismo saznali povest o toj poemi i bolnim nedaćama koje je ona donela bratu Luisu od Leona – uključujući beskonačnu osudu kojoj je bio izložen – jer se odvažio da je prevede sa hebrejskog na kastiljanski jezik.
Prema legendi, kralj Solomon je imao sedam stotina žena i tri stotine naložnica. Ali nijedna od njih ga nije nadahnula kao faraonova ćerka, Sulamka, da napiše tako duboku i ovozemaljsku pesmu poput ove što će, uprkos smelim i senzualnim slikama, prvo biti recitovana na jevrejski Uskrs (premda su Jevreji mogli da je čitaju tek nakon što napune četrdeset godina) i postaće deo Starog zaveta. U ovom izdanju nalaze se i pažljivo pribeležena objašnjenja prevoda koja je načinio brat Luis od Leona i koja, zbog delikatnosti i savršenosti njegove proze, kao i zbog mudrosti njegove analize i filoloških zapažanja, predstavljaju sastavni deo te poeme. Sloboda ispoljenih emocija koje razmenjuju ljubavnici blista od prvih stihova poeme i Supruginih vatrenih reči: „Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina.“ Veran tradiciji, brat Luis se povremeno priseća u svojim Objašnjenjima da je Pesma nad pesmama, zapravo, jedna alegorija, figurativna strast koja pripoveda o neraskidivom jedinstvu Boga i Crkve, te da stoga neobuzdana laskanja i milovanja supružnika tokom poeme nisu telesnog već duhovnog i simboličkog karaktera.
CEO TEKST U AKTUELNOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 18. APRILA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET
Tagovi
