Srđan Gojković Gile: Džeger je zadnji od kog se očekuje bolest

Šta će biti materijal na koncertu u Domu omladine?

Taj koncert je pre svega promocija našeg poslednjeg studijskog albuma „Gde smo sad?“. Znači sviraćemo pesme sa tog albuma. Naravno, nećemo svirati ceo album, verovatno četiri ili pet pesama. Takođe, pošto se ovih dana pojavio i album „Letim, sanjam, dišem“ – Alternativna verzija, u izdanju Mascom-a, sviraćemo i nešto sa tog albuma iz 1988. godine.

A izašao je i boks set sa naših prvih šest albuma pod nazivom „Original album collection“ u izdanju Croatia Records – Jugoton. Neki od tih albuma su sad prvi put izdati na CD formatu, tako da ćemo svirati i pesme sa tih albuma. Naravno, biće i pesama iz svih drugih faza benda, koje ljudi vole.

Sledeće godine će biti 40 godina Električnog orgazma, ali i od pojave novog talasa. Kako sada vidite to vreme?

Pa vidim ga kao jedno veoma kreativno razdoblje, ne samo za nas već i za celu tu jugoslovensku rok muziku. Mnogo puta sam već pričao da je taj period bio posledica različitih uzroka i okolnosti. Političkih, ekonomskih, umetničkih, jednostavno bio je to jedan specifičan trenutak u vremenu koji je proizveo tu eksploziju kreativnosti, koja se po meni nikad pre, a ni posle nije desila, barem u domaćem rokenrolu. I sve je to relativno kratko trajalo, zlatni period je bio od 1979. do kraja 1981, već 1982. godine je to počelo polako da odumire.

Da li se zna kako ćete vi provesti tu jubilarnu 2020. godinu? Da li ćete spremiti nešto kao album ili turneju?

Turneja se svakako planira, mi smo na turneji već 39 godina, samo se one drugačije predstavljaju javnosti, to jest promovišu. Ta sledeća će se sigurno zvati „40 godina Orgazma“, to je izvesno. Što se tiče albuma, ne planiramo novi studijski album sledeće godine. Ali planiramo da nastavimo sa reizdanjima starih albuma, koji nisu dostupni već godinama. Vreme je da nove generacije dođu u kontakt sa njima.

Mnogi kažu da kad Rolingstonsi stanu da će stati i rocknroll. Da li ste se uplašili sada kada je objavljeno da je Džeger bolestan?

Pa Stonsi su zaista jedinstven bend, meni najdraži. Jeste me malo zatekla ta vest o odlaganju turneje zbog Džegerovog zdravstvenog stanja, nekako je on zadnji od koga se to očekuje, u tom bendu. Naročito što u prvi mah nije saopšteno o čemu se radi, pa je izgledalo zabrinjavajuće. Dobro je da je ta medicinska intervencija uspešno obavljena i da bend nastavlja. Mi svi gledamo u njih kao na nekoga ko je u totalno pionirskoj poziciji, da vidimo dokle to može, dokle će oni uspeti da dobace, u smislu godina. Jer nikad pre u istoriji nije postojao rokenrol bend koji toliko dugo radi, i to veoma uspešno.

U jednom momentu svi su pevali „Igra rokenrol cela Jugoslavija“, pa ste vi svirali na Tašmajdanu, u Hali sportova, da li vas je razočaralo kad ste se vratili u klupske prostore?

Ne, nije, pošto smo mi uvek svirali i u klubovima, čak i u tom periodu najveće popularnosti. Svirati u prostoru do hiljadu ljudi je nezamenljivo, na velikim koncertima nema takve prisnosti i odnosa sa publikom, malo sve postaje otuđeno. Naravno, i veliki koncerti imaju svoju draž i mi ih i dalje volimo i sviramo, uglavnom na festivalima, kojih ima dosta, naročito preko leta.