Pištaljke, doboši, ljudi na ulicama. Takva slika se ciklično ponavlja u Beogradu kako godine prolaze, ali pre tačno godinu dana, novi talas protesta počeo je u Beogradu.
Sve je krenulo u Kruševcu, 30. novembra 2018. godine, tačno sedam dana nakon napada na Borka Stefanovića u tom gradu.
Građani su se okupili pod paralom „Stop krvavim košuljama“, aludirajući na napad i povrede glave koje je prilikom napada Stefanović zadobio.
„Nije nas okupila mržnja ni želja za osvetom, nije nas okupilo ono što njih okuplja, nije nas okupila želja da se neko obogati, da neko napuni džepove, da proda malo ove budućnosti, okupilo nas je sve suprotno od toga, želja da promenimo ovu zemlju na bolje, da nam deca ovde ostanu, da dobiju penziju od koje mogu da žive, da dodjemo u Kruševac dignute glave zato što znamo da ovde rade normalne fabrike, a ne da primaju plate koje su kusur iz nečijeg džepa“, rekao je Stefanović.
Naredne 52 nedelje, ljude je širom Srbije okupljala slična ideja a ipak, najvažniji protesti događali su se svake subote od 18 časova u Beogradu.
U početku je entuzijazam pristalica opozicije bio veliki, a kolona je bila sve duža. Bilo je licitiranja o tome koliko je ljudi na ulicama i bilo je preterivanja na sve strane. Od desetina hiljada ljudi do nekoliko stotina „u zimskim jaknama i u pokretu“.
Poruke koje su slate u etar tokom protesta imale su različitu sadržinu, a na kamioni su se smenjivali i političari i glumci i aktivisti.
Jedan od najmasovnijih protesta koji su u međuvremenu promenili slogan u „1 od 5 miliona“ bio je onaj koji se nije dogodio u subotu, već u utorak, na godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića.
Bilo je mitinga i kontramitinga, bilo je i blokiranja predsedništva i upada u RTS. Bilo je međusobnih optužbi, priče o nasilju i stvarnog nasilja.
Nekoliko poslednjih protesta bilo je posvećeno uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću, koji je otkrio malverzacije u valjevskoj fabrici Krušik.
Tagovi
