Svaki treći učenik uzrasta od petnaest godina u Srbiji ne dostiže osnovni nivo pismenosti, pokazali su rezultati testiranja Međunarodnog programa procene učeničkih postignuća (PISA), predstavljeni danas, uz konstataciju da se osetno bolji rezultati mogu očekivati kroz nekoliko godina, preneo je N1.
„Na skali čitalačke pismenosti njih 38 odsto to ne uspeva, 40 odsto matematičke i 38 odsto naučne“, navela je predstavnica Instituta za psihologiju Marina Videnović, na konferenciji za novinare u zgradi Vlade, na kojoj je objašnjeno da je tu reč o primenjivosti stečenog obrazovanja.
Prema njenim rečima, U Srbiji je, od aprila do juna 2018. godine 8.442 petnaestogodišnjaka iz 190 škola učestvovalo u studiji PISA. Ona je precizirala da je testirano 79 zemalja, i da je prosečno postignuće u Organizaciji za eknomsku saradnju i razvoj, koja je pokrenula ovu studiju, oko 500 poena.
„U odnosu na zemlje regiona, postignuće učenika iz Srbije je više od postignuća učenika iz Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, a slabije od postignuća učenika iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Poljske, rekla je predstravnica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Tijana Prokić Brojer, navodeći da je Poljska uzeta kao primer zbog dobrog obrazovnog sistema koji je brzo pokazao efekte.
„Ovo ne znači da ti učenici ne znaju da čitaju – oni to znaju, već je njima dosta problematična sposobnost da primene to što znaju u nekim svakodnevnim situacijama“, rekla je Brojer, govoreći šta znači to da se ne dostiže osnovni nivo pismenosti.
U odnosu na prethodni PISA ciklus nisu uočene značajnije razlike, a testiranja se rade na tri godine, mada Srbija nije učestvovala prethodni put.
Testiranje je pokazalo da više od 80 odsto učenika iz trogodišnjih stručnih škola ne dostiže osnovni nivo pismenosti, već je njihovo postignuće za oko 140 poena niže u odnosu na postignuće učenika iz gimnazija.
Ministar presvete i obrazovanja Mladen Šarčević je rekao da se primećuju rezultati refomi u obrazovanju, ali da se ozbiljnije poboljšanje rezultata može očekivati na testiranju 2024. godine.
„Iz iskustva znam da ovo nije kratka priča, jednogodišnja biljka, već višegodišnja i ovo su duže staze“, rekao je Šarčević, navodeći da je obrazovanju potrebno mnogo veće ulaganje.
Govoreći o merama koje se preduzimaju, on je rekao da se došlo do 10.000 digitalnih učionica, dodajući da se ulažu ozbiljni napori da se uslovi za usvajanje znanja unaprede.
On je rekao da je „najgori deo koji treba da pobedimo prikazivanje lepše stvarnosti nego što jeste“.
„Otuda mnogi ‘vukovci’ na sve strane koliko hoćete, otuda je subjektivna ocena nastavnika, želja učenika, nastavnika aksiom“, rekao je Šačević, na konferenciji za novinare na kojoj je rečeno da PISA trestiranje nije takmičenje, već način da se bolje sagledaju problemi.
Tagovi
Bobby
... а после треба писати докторате.
Šojić
Da, da.. i do doktorskih na državnim fakultetima doguraju nepismeni.. samo ih štancujemo..
Анонимни
Прочитавши овај Ваш текст, уочих и сам неколико ваших „штампарских грешака". Проанализирајте сами ауторски чланак.