Kokoškov za hrvatske medije: „Srbija ima kult i bolji balans. Hrvatska je bila evropski centar osamdesetih, danas nema ni klub…“

Selektor košarkaške reprezentacije Srbije Igor Kokoškov u intervjuu za hrvatski Index.hr govorio je o razlici između srpske i hrvatske košarke.

Godinama se po kvalitetu porede reprezentacije Srbije i Hrvatske u košarci, pa su ga pitali kako to da je za Srbiju, iako ima sličan problem kao Hrvatska – malo tržište, velik upliv raznih menadžera i sumnjivih likova u košarku – peto mesto na Svetskom prvenstvu u Kini debakl, a Hrvatska ne može ni da sanja medalju.

„Ja nastavljam tamo gde su stali moji prethodnici. Dušan Ivković, Željko Obradović i Saša Đorđević radili su fantastičan posao, negovali su tradiciju, te kult košarke i reprezentacije. Taj kult je nešto što je neophodno, da svaki igrač smatra da je čin igranja za svoju zemlju nešto posebno. S druge strane, u odnosu na Hrvatsku, mislim da imamo nešto bolji balans u sastavu, bolje smo popunjeni na većem broju pozicija. Sećam se reprezentacije Brazila koja je u jednom trenutku imala tri startna NBA centra, tri dominantna centra, Splitera, Varežaa i Nenea, a opet ništa nisu mogli uarade. Bez obzira na to koliko oni bili vrhunski, nisu mogli sva trojica u isto isto vrema da budu na parketu. Reprezentaciju ne čine imena, nego tim. Po meni su to dva ključna faktora koji čine razliku između srpske i hrvatske reprezentacije“, rekao je Kokoškov za „Index.hr“.

On je govorio i o značaju plejmejkera za tim, što je i on osetio prošle sezone u Finiksu. Kao i o tome kako bi stvari mogle da se promene.

„Bez pravog i stručnog rada, s obzirom na veličinu tržišta, a pri tome mislim na Balkan, mi ne možemo biti konkurentni ruskom, španskom, francuskom ili američkom tržištu. Ta su tržišta ekonomski puno jača od nas i to moramo shvatiti. Ono što mi moramo da uradimo je da stvorimo određene regulative i povezati se s Fibom što se tiče procesa proizvodnje igrača. Hrvatska je u osamdesetim godinama bila centar evropske klupske košarke, a danas nema nijedan klub u evropskim takmičenjima. Mislim da je to značajno. Da bi Hrvatska, a i sve ostale zemlje u regionu, mogle da konkurišu bogatijim silama, moraju početi puno više da ulagažu u rad sa mladima i u proizvodnju igrača. Talenata će na ovim prostorima uvek biti, ali šteta je da se takvi igrači ne prepoznaju ili da odaberu neki drugi sport jer ih košarka ne zanima. Treba raditi na popularizaciji košarke, stimulisati male klubove, male centre košarke, ulagati u edukaciju trenera i struke. To je jedini način kako se možemo vratiti na pozicije koje su nam nekada pripadale“, rekao je.

A onda su ga pitali koja su po njemu tri najbolja košarkaša u istoriji sa područja bivše Jugoslavije.

„Dražen je u vrijeme kad sam odrastao i formirao se bio idol generacija. Zbog Dražena smo zavoljeli košarku. Dražen nije bio samo košarkaška zvijezda, on je bio rock zvijezda. Bez dvojbe, Dražen je broj jedan, Sašu Đorđevića bih stavio na broj dva, Toni Kukoč na tri i Vlade Divac na četiri“, rekao je.

A top tri evropska košarkaša svih vremena?

„Ovi koji sam sad naveo“, odgovorio je uz smeh Kokoškov.

On je govorio, povodom mogućnosti da Šejn Larkin da obuče dres košarkaške reprezentacije Hrvatske, o pitanje stranaca u nacionalnim selekcijama.

“ Mislim da treba uvek igrati po pravilima. FIBA je postavila neka pravila, ona su zakon, a zakone treba poštovati. Postoji li mogućnost da naturalizovani stranac može da igra za reprezentaciju, onda ne vidim u čemu je problem ako zaigra. Mislim da oko tog pitanja postoje dvostruki standardi. U slučaju da javnost nije čula za nekog stranca, onda će sigurno reći ne, ali hipotetički, da Lebron Džejms ili Kevin Durent izraze želju da zaigraju za neku reprezentaciju, uveren sam da bi svi itekako bili za. Slažem se da takav igrač mora da donese kvalitet više, da bude bolji od onoga što mi imamo, a ako je tako, onda ne vidim zašto bi bio problem. U Srbiji smo imali takav slučaj. Za žensku reprezentaciju je igrala Danijel Pejdž. Tu su takođe dvostruki standardi. Ako je Savez rekao „ne“ za strance, onda bi to trebalo da vradi podjednako za sve, i za mušku i za žensku reprezentaciju. Ponavljam, pravilo je takvo kakvo je i kao trener, ja sam za to da se ono iskoristi za dobrobit reprezentacije. Ako neke mnogo jače i bogatije nacije od nas posežu za strancima, zašto ne bismo to napravili i mi? Naravno, ako je takav igrač zaista pojačanje“, rekao je Kokoškov.

Odgovorio je i na pitanje da li bi preuzeo reprezentaciju Hrvatske?

„U karijeri sam vodio reprezentaciju Gruzije i Slovenije. Ja sam zanatlija, dakle, čovek koji se bavi terenom. Moj život i moj posao je košarka, ne politika. Da je postajao nekakav kontakt, zašto ne, sigurno bih razmotrio i takvu mogućnost. Nemam predrasuda, nisam apolitičan, ali politika nikad nije bila presudan faktor u mom životu, niti je kontrolisala poslovne odluke koje sam donosio“, rekao je, između ostalog, Kokoškov.