„Uzeli ste majci dete“, „Detetu je mesto pored majke“, „Nosila ga je devet meseci u stomaku“… Sve su to argumenti koje čujemo u situacijama kao što je ona u kojoj se ovih dana našla pevačica Severina – da je morala sina da preda ocu deteta, biznismenu Milanu Popoviću, jer je sud u Zagrebu doneo privremenu meru da dete živi sa ocem.
Ovakvi komentari ne iznenađuju, jer 83 odsto ljudi u Srbiji majku smatra primarnim roditeljem, prema istraživanju UNICEF-a „Sreća i porodice sa decom u Srbiji“.
„Otac je tu da protrči. Žene su te koje brane priču da je otac nepotreban i da je bitna samo majka. Iz toga treba da učimo i menjamo stvari“, kaže Dejan S. Višekruna iz udruženja „Tata“, dodajući da ne vidi razlog što se pravi tolika drama oko Severininog slučaja.
„Dete je prešlo da živi od jednog roditelja kod drugog, niko nije lišen roditeljskog prava. Kad se to tako postavi, momentalno se ohlade strasti. Druga stvar, to nije kraj jer po Porodičnom zakonu stiče se pravo na ponovno suđenje kad god se promene okolnosti. Problem je što se to kod nas doživljava kao tragedija“, mišljenja je Višekruna.
Iznenađenje koje je izazvao ovaj slučaj otvara i pitanje zašto očevi u Srbiji u vrlo malom procentu „dobijaju“ decu na sudu. Samo u osam odsto slučajeva očevi u Srbiji dobili su na sudu „pravo samostalnog vršenja roditeljskog prava nad decom posle razvoda braka“.
„To je društveno prihvatljivo. Naše društvo daje u razvodu muškarcu slobodu, a od žene pravi ‘kravu sa teletom’. Naši nazovistručnjaci zastupaju stav koji isključuje oca i namenjuje mu pasivnu ulogu. Žene se kod nas motivišu da samostalno preuzimaju ulogu vršenja roditeljskog prava u smislu da bi one, kao, dobile slobodu i novi početak, a zapravo kad im se ‘utovari’ dete, muškarac je taj koji dobije slobodu. Majka se zakopa i ne može da mrdne. Najveći problem je što taj stav od početka nameću centri za socijalni rad“, kaže Višekruna.
Naš sagovornik navodi primer Švedske gde je uloga oca aktivna i dete je nedelju dana kod njega, a nedelju dana kod majke. To nije zbog interesa deteta, već zbog izjednačavanja prava. Jer baš razvod može da bude jedan od razloga da žena nema jednake mogućnosti da napreduje u karijeri. Pre dve godine, kako kaže, analize su pokazale rezultate takve politike.
„Došli su do 43 odsto ženskog rukovodećeg kadra i svega osam odsto razlike u platama“, objašnjava Višekruna.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 5. DECEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET