Šta bi bilo da su, kada su Savezničke sile pobedile u Drugom svetskom ratu, zvaničnici u oblasti svetskog zdravlja upotrebili nacističku verziju DDT-ja protiv komaraca koji prenose malariju? Da li bi ta bolest kojom se i dalje na godišnjem nivou inficira više od 200 miliona ljudi, a od koje život izgubi 400.000, onda bila iskorenjena?
O tome su razmišljali hemičari sa Univerziteta u Njujorku koji su otkrili insekticid koji su za vreme Drugog svetskog rata razvili nemački naučnici. To je postalo istorijska naučna misterija.
U izveštajima kojima su se bavili profesor hemije sa Njujorškog univerziteta Majk D. Vord i njegove kolege, nemački naučnici tvrdili su da je njihov insekticid koji se sada naziva DFDT efikasniji od DDT-ja.
Saveznički zvaničnici su odbacili ponuđeno rešenje, naročito imajući u vidu sramno ponašanje Hoechsta, nemačkog hemijskog proizvođača koji je tokom rata razvio insekticid. Ljudi su prisiljavani na rad u njihovim fabrikama, a lekovi su testirani na zatvorenicima. Insekticid je tako zaboravljen.
Rad naučnika, međutim, sada po svoj prilici potkrepljuje tvrdnje Nemaca. Jedinjenje je usmrtilo komarce za četvrtinu vremena koje je potrebno DDT-ju da deluje.
DDT je korišćen u posleratnom periodu sve dok šezdesetih nije počelo da se vodi računa o zaštiti životne sredine. Iako je veliki broj zemalja zabranio DDT sedamdesetih, on se ponegde još uvek koristi. Svetska zdravstvena organizacija je 2006. godine podržala korišćenje DDT-ja za suzbijanje malarije, uglavnom za unutrašnju upotrebu, odnosno za nanošenje na unutrašnje zidove, pošto ovakav način primene podrazumeva manje količine od onih koje su poljoprivrednici koristili u prošlosti.
Pretpostavlja se da bi se još smrtonosniji DFDT koristio u manjim i ujedno bezbednijim dozama. Nova opcija omogućila bi sistemima javnog zdravlja da rotiraju insekticide i izbegnu stvaranje rezistentnosti na DDT kod komaraca.
Efikasnost DDT-ja, odnosno dihlor-difenil-trihloretana, kao insekticida otkrio je 1939. godine jedan švajcarski hemičar.
Agresivni napori SZO da iskoreni malariju 1955. godine uspeli su u samo određenim delovima sveta, ali su komarci ubrzo postali otporni na DDT – oni koji bi izbegli smrt od DDT-ja nosili su genetsku predispoziciju koja ih je štitila od otrova, a koju su dalje prenosili na potomstvo. Bolest se tako vratila.
Jingsjang Jang, istraživač sa Njujorškog univerziteta, počeo je da uzgaja kristale DDT-ja i primetio da se kod njih javljaju haotični obrasci.
“Neki su bili organizovani, a neki suludi”, kaže Bart Kar, kolega dr Vorda. “Ispostavilo se da ovi drugi imaju drugačiji raspored molekula. Takav oblik nije bio poznat nauci. Pošto imamo dva oblika, bilo je prirodno zapitati se koji je od tih oblika bio ubica insekata u prošlosti?”
Haotični oblik je smrtonosniji.
Kada su pregledali podatke o efektima DDT-ja, hemičari sa Njujorškog univerziteta naišli su na spominjanje DFDT-ja.
U njihovim eksperimentima, DFDT je polovinu izloženih komaraca ubio za pola sata, dok je DDT-ju za to potrebno nekoliko sati.
Stručnjaci za insekticide zauzimaju skeptični stav prema mogućnosti da je DFDT rešenje za malariju i ističu sličnosti u njegovoj hemijskoj strukturi sa DDT-jem.
“Mislim da je DFDT verovatno identičan kao DDT u smislu efekata”, kaže Džefri Blumkvist, profesor na Univerzitetu na Floridi. “Došlo bi do unakrsne otpornosti, iako se DFDT ne koristi.”
Naučnici iz Njujorka planiraju da testiraju DFDT na komarcima otpornim na DDT. Ako DFDT uspe da ih usmrti, ovo jedinjenje moglo bi da postane važno sredstvo – otpornost na insekticide moći će da se smanji periodičnim smenjivanjem različitih insekticida, a količine potrebne za borbu protiv malarije su male.
Dr Kar se pita: ako je DFDT zamenio DDT, da li bi akcija 1955. godine uspela da stavi malariju pod kontrolu, pre nego što je borbu protiv bolesti osujetila rezistentnost na otrov?
“Šta bi se desilo da ovo jedinjenje nije bilo zaboravljeno?”, kaže dr Kar. “Kakav bi svet bio danas?”
© 2019 The New York Times
Tagovi
