Nir Ejal ne kaje se što je napisao vodič Silicijumske doline za korišćenje tehnologije, Hooked: How to Build Habit-Forming Products, iako je sada objavio novu knjigu o tome kako da se oslobodimo iste zavisnosti.
U svom originalnom priručniku za osmišljavanje aplikacija za smartfon koje nam okupiraju pažnju, Ejal je izneo trikove za „suptilno ohrabrivanje ponašanja korisnika“ i načinima da se korisnik iznova vraća aplikaciji. Govorio je o mamcima poput varijabilnih nagrada, ili zadovoljstva koje se javlja u nepredvidivim intervalima.
Tehnokrate Silicijumske doline obožavale su Hooked. Dejv Meklur, osnivač inkubatora „500 Startups“, nazvao ga je „esencijalnim uputstvom za sve startapove koji nastoje da razumeju psihologiju korisnika“.
Ali to je bilo 2014. godine. Ejal sada ima novi bestseler pod nazivom Indistractable: How to Control Your Attention and Choose Your Life, o načinima da kontrolišemo pažnju.
Ejal (41) nije sam na ovom polju. Uzbunjivači poput Tristana Herisa, bivšeg etičara u kompaniji Gugl, popularizovali su ideju da mobilni telefoni izazivaju zavisnost. Profesor B.J. Fog je na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji preimenovao svoj odsek u Laboratoriju za bihevioralni dizajn i radi na kreiranju instrumenata koji će nam pomoći da pred ekranom provodimo manje vremena.
„‘Postdigitalni’ pokret intenziviraće se 2020“, napisao je Fog u septembru. „Počećemo da uviđamo da je neprekidna vezanost za mobilni telefon ponašanje svojstveno nižem društvenom statusu, nalik pušenju.“
Ejal ne misli da je problem u tehnologiji. U nama je.
Zato je napisao vodič za oslobađanje ljudi od zavisnosti. Rešenje je povratiti odgovornost postepeno: isključite ton na telefonu. Šaljite manje mejlova, i budite brži u tome. Izložite se društvenom pritisku tako što ćete sesti pored nekoga dovoljno blizu da može da vidi ekran vašeg telefona. Sklopite male paktove sa sagovornicima tako da im platite kad god vam telefon odvuče pažnju.
Neki kritičari zauzeli su podrugljiv stav prema Ejalovim idejama.
„Ovi ljudi pokušavaju da nam prodaju lek“, kaže Ričard Frid, dečji psiholog. „A upravo su nam oni prvo prodavali drogu.“
Ejal reaguje defanzivno.
„Ko kaže da je navući se na društvene mreže loša stvar?“, kaže on. „Društvene mreže su za veliki broj ljudi veoma dobra stvar i igranje video-igara je veoma dobra stvar. Stvar je u tome kako ih koristite.“
Heris je 2016. godine popularizovao ideju da je tehnologija zavisnička i da ima jedinstvenu sposobnost da „zauzme“ mozak. Pošto je tehnologija sama po sebi adiktivna, tvrdio je Heris, nije na pojedincu da popravi ovo.
„Knjige koje zagovaraju bolju samokontrolu odvlače pažnju javnosti sa istinski alarmantnih pitanja koja tehnologija pokreće u trenutku kada nam je hitno potrebna promena“, smatra Heris. „Milioni dece su degradirani zbog tehnoloških platformi. Dezinformacije o klimatskoj krizi su sve brojnije, poništavaju istinu i zaustavljaju akciju. Naši demokratski procesi pate.“
Ejal nije saglasan sa tim. Da, postoji problem, ali je postavka potpuno pogrešna, odlučio je. Korišćenje jezika zavisnosti korisnicima daje opravdanje. Problem je sopstveni um korisnika, a da bi rešio problem, on mora da u njega zaviri.
„Ako tehnologiju nazovem nečim od čega su ljudi zavisni, mora da postoji i diler koji im to radi“, objašnjava Ejal. „Ali ako kažem da je tehnologija nešto što ljudi mogu da upotrebljavaju prekomerno, onda je reakcija: ‘Sada moram da sam uradim nešto po tom pitanju.'“
Rešenje koje Ejal predlaže podrazumeva samorefleksiju. On tvrdi da u velikom broju slučajeva pogledamo u telefon zato što smo anksiozni i ne umemo da budemo sami.
Korisnici tehnologije moraju da shvate zašto im je toliko neprijatno da čekaju u redu bez svojih ekrana i čega se to plaše, napisao je Ejal.
„Ako zadržite dah i čekate da kompanije same učine da njihovi proizvodi budu manje zavisnički, ugušićete se“, zaključio je.
© 2019 The New York Times
Tagovi
