Nafte ima, i biće je sve više i više, uprkos klimatskim promenama: Novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku

HJUSTON, Teksas – Porast proizvodnje nafte je skoro izvestan, bez obzira na to da li je ovom svetu potreban ili ne, i on će se dogoditi uprkos tome što zabrinutost zbog klimatskih promena raste, a potražnja za naftom opada u čitavom svetu. Štaviše, nafta neće doći od uobičajenih proizvođača, već iz Brazila, Kanade, Norveške i Gvajane – zemalja koje niti su poznate po nafti niti im je proizvodnja poslednjih godina bila na zavidnom nivou. Nove zalihe možda su ključni razlog što je Aramco, gigantski proizvođač nafte iz Saudijske Arabije, odložio planove za ono što bi moglo da bude najveća početna ponuda na svetu. Niže cene mogle bi da nanesu štetu toj kompaniji.

Četiri pomenute zemlje zajedno nastoje da na dnevnom nivou na tržište u 2020. isporučuju skoro milion barela nafte više, i još milion preko 2021. godine, na trenutni autput sirovina od 80 miliona barela dnevno. Takav rast u proizvodnji, uz globalne pokušaje da se umanji emisija štetnih gasova, izvesno će sniziti cenu nafte.

Takođe će, velika je verovatnoća, doneti ekonomske olakšice potrošačima na pumpama i nacijama poput Kine, Indije i Japana koje uvoze naftu. Jeftinija nafta, sa druge strane, može da dodatno zakomplikuje borbu protiv klimatskih promena i pokušaje da se potrošači i industrije skinu sa fosilnih goriva.

Naftna bogatstva Kanade, Norveške, Brazila i Gvajane trebalo bi da osujete pokušaje Organizacije zemalja za izvoz nafte i Rusije da održe visoke cene smanjenjem proizvodnje, ali i da SAD daju neku vrstu tampon-zone u slučaju da se ponove napadi na tankere ili bušotine u Persijskom zalivu.

Danijel Jergin, istoričar energetike koji je napisao The Prize: The Epic Quest for Oil, Power and Money, uporedio je uticaj nove proizvodnje sa naftnim bumom koji se dogodio u Americi pre jedne decenije.

“Pošto su ove četiri zemlje uglavnom izolovane od tradicionalnih geopolitičkih previranja, one će doprineti globalnoj energetičkoj sigurnosti”, naveo je Jergin. Ali on takođe predviđa mogući pad cena.

Svetsko tržište je već prezasićeno, čak i pored smanjenog izvoza iz Venecuele i Irana usled američkih sankcija. Ukoliko se proizvodnja u ovim zemljama vrati na noge, prezasićenost će se produbiti. “Ovo bi moglo da bude katastrofa za svakog proizvođača i svaku zemlju koja izvozi naftu”, upozorava Raul Leblank, potpredsednik konsultantske firme HIS Markit.

Punjenje zaliha takođe predstavlja iznenadnu promenu u dinamici. Gvajana trenutno uopšte ne proizvodi naftu. Norveška i brazilska proizvodnja dugo su u padu. U Kanadi su investicije u naftna polja godinama ugrožene zbog borbe protiv klimatskih promena i visokih troškova proizvodnje.

Norveška ubrzava proizvodnju iako je potpisnica Pariskog sporazuma; investicije su u slučajevima nekoliko naftnih kompanija u ovoj skandinavskoj zemlji zaustavljene, a nacionalna naftna kompanija Equinor obavezala se da će povećati ulaganja u vetroparkove. Equinor je novo ime Statoila, a novo ime trebalo je da naglasi delimično preusmeravanje prema obnovljivim izvorima energije; na sajtu kompanije sada se navodi: “Pariski sporazum prilično jasno stavlja do znanja da će potreba za naftom i dalje postojati.”

Povratak Norveške posle 19 godina neprekidnih padova u proizvodnji dogodio se kada je Equinor otpočeo proizvodnju na bušotini Johan Sverdrup na kojoj će se proizvoditi 440.000 barela nafte dnevno. Tako će autput do naredne godine na dnevnom nivou iznositi 1,6 miliona barela, a 2021. godine 1,8 miliona.

Piše Kliford Kraus

Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku na poklon uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 12. decembra.

U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:

Alchajmer – Naučnici su na tragu da pronađu način za odlaganje Alchajmerove bolesti; jedna žena u Kolumbij imala je sve genetske predispozicije da od nje oboli, ali su njeni geni skrivali tajnu koja joj je omogućila da stupanje bolesti odloži za praktično tri decenije – mutaciju na genu APOE.

Apple TV Plus – Tehnološki gigant iz Silicijumske doline odskora je i zvanično konkurent striming platformama Netfliks i Amazon. Prvi utisci gledalaca i kritike, ipak, bili su mešoviti.

Potpuno drugačija Emili Dikinson – Apple je u ponudu serija za svoju platformu uvrstio i priču o pesnikinji koja se posmatra kao emocionalno obogaljena žena s mačkama; ipak, u novom tumačenju, Emili je buntovnica koja pravi žurke, eksperimentiše sa opijumom i ljubi se sa svojom najboljom drugaricom. Ovo je opuštena, zabavna i intrigantna Emili Dikinson.

Žene u centralnim bankama – Rodna ravnoteža u centralnim bankama, kao i drugim finansijskim institucijama poput MMF i ECB, kao i Saveznih rezervi SAD, sve više preteže u korist muškaraca. Žene su manje plaćene, a verovatnoća da će njihova istraživanja biti objavljena manja nego za muškarce. Kako da podstaknemo devojčice da se bave ekonomijom i uključimo žene u oblikovanje monetarnih politika?

Patriota rođen u inostranstvu – Rodžer Koen u novoj kolumni piše o Americi kao zemlji imigranata, onoj u kojoj se svi osećaju da tu pripadaju, i kako ga je na to podsetilo svedočenje Fione Hil u okviru istrage o opozivu predsednika Donalda Trampa koji tu Ameriku želi da pretvori u otuđenu zemlju i porekne sve što ona jeste.

Doping u Rusiji je ponovo big deal – „Postalo je očigledno da besramne lidere Rusije nije briga šta ostatak sveta misli o njihovom sistematskom varanju u sportu“, piše uredništvo Njujork tajmsa u uvodniku. Ipak, ruski lideri su uspeli da prevare samo sosptvene sportiste koji će ponovo trpeti posledice i sankcije.

„Uradi kao Frenki Pentandželo“ – Da je kultni Kopolin film „Kum“ promenio jezik i leksikologiju najbolje se vidi u načinu na koji i danas komuniciraju ne samo kriminalci, već i državni tužioci i pravnici. Kada vam neko da „ponudu koju ne možete da odbijete“, da „uradite kao Frenki“ ili vam zapreti da ćete „spavati sa ribama“, svima je jasno na šta se misli.

„Harli-dejvidson“ kao feministički simbol – Da, zver koja se proslavila kao mašina starijih, žestokih muškaraca dobila je novu simboliku zahvaljujući pop zvezdi Kejti Peri i njenom novom hitu Harleys in Hawaii. „Harli“ je i za devojčice!

Broj beskućnika raste, a humanosti prema njima je sve manje – Njima su obično namenjene uvrede poput „finansijski paraziti“ ili „propalice“, da ne govorimo o kamenju i suzavcima. Podignute su barijere da ih zadrže podalje od trotoara. Građani su se organizovali u grupe koje patroliraju ulicama i sklanjaju ih. Beskućnicka je sve više, i prema njima su ljudi sve suroviji.

Samoća može biti dobra; usamljenost je opasna – Naša kultura, napisala je Mikaela Marini Higs za Njujork tajms, često meša te dve stvari, ali je veoma važno razlikovati ih. Samoća nam može koristiti mentalno, emocionalno, čak i na društvenom planu. Usamljenost, međutim, može imati ekstremno negativne posledice, da čak izazove srčane bolesti i demenciju. Velika Britanija prepoznaje usamljenost kao dovoljno veliki problem da je imenovala ministra za usamljenost da se njome bavi.

Potražite i priče o novoj Airbnb ponudi i viršla-automobilima, iščezavanju pekara u ruralnoj Francuskoj, kako su posle 30 godina u Vijetnamu uočeni jelenčići, kako princ Čarls konačno preuzima kontrolu nad britanskom monarhijom, da li menjanje gena uz Crispr tehnologiju može da nam pomogne u borbi protiv infekcija, šta je istina o odnosu društvenih mreža i populizma, kako je Rodžer Federer ušao u posao sa patikama, kako zvuči pop muzika pomešana sa mržnjom, zašto Francuzi i dalje vole marionete i lutkarska pozorišta, kako Severnu Irsku i dalje progone Nevolje, ali i na koji način striming revolucija menja Holivud i svet.

© 2019 The New York Times