Englezi su u obrazovanju napredovali kada su pooštrili kriterijume i uveli deci češće kontrolne zadatke. Da li je to recept za Srbiju? – Čitajte u Nedeljniku

Bregzit nije jedino važno pitanje u kojem su Englezi i Škoti u poslednje vreme birali drugačije, ili bar želeli drugačiji put. Pre oko decenije, Engleska i Škotska su odabrale različite smerove u reformi školstva. Delovalo je kao da se Engleska vraća unazad, postaje još konzervativnija i tradicionalna, a da Škoti primenjuju ono što su svi hvalili i da to deluje: progresivan nastavni plan i program.

Škole koje su nekada bile najbolje u Ujedinjenom Kraljevstvu, sada zaostaju. Danas, Engleska je napredovala za 11 mesta na PISA testovima, Škotska je doživela „najgori rezultat u istoriji testiranja“ u matematici i nauci, ali je popravila u čitanju. Srbija je dobila skoro polovinu dece funkcionalno nepismene za život. Nije to takmičenje nacija u kojem je Srbija zauzela 45. mesto od 79 država, već pokazatelj da li je način na koji funkcioniše naš obrazovni sistem dobar, slab ili poguban. A on trenutno kaže da je svaki treći đak ispod onoga što se smatra osnovnim nivoom pismenosti, odnosno „dosta im je problematično da primene to što znaju u nekim svakodnevnim situacijama“.

Nije bilo dana da se nisu analizirali rezultati, predviđale posledice i nagađali uzroci. Zaključak ministra prosvete i nekih stručnjaka je da je razlog bežanje sa časova tokom kontrolnih i pismenih, stalno kašnjenje u školu, pritisak roditelja koji gledaju samo uspeh i učenici koji samo nabubaju za ocenu i onda ništa ne rade. A da, deca kažu i da tokom nastave ne dobijaju jasnu povratnu informaciju od nastavnika, ali tome se baš nije pridalo mnogo pažnje.

„Razumljivo je da nam ne prija slika koju vidimo u PISA 2018 ogledalu. Ona nas suočava sa činjenicom da obrazovanje u Srbiji u manjoj meri podržava decu u razvoju ključnih kompetencija nego obrazovanje u drugim evropskim zemljama. Pored toga, ona nam pokazuje da nema napretka uprkos različitim reformama obrazovanja koje smo imali u prethodne skoro dve decenije. U tom periodu menjale su se vlade i ministri, svako je imao svoje ideje (koje nisu bile sasvim pogrešne), svako je imao želju da uradi nešto pozitivno, ali je rezultat izostao. Zato ovaj neuspeh ne može da se pripiše jednoj vladi ili nekom ministru ili ministarki (iako verovatno svako od nas ima nekog svog omiljenog krivca). Mislim da je osnovni uzrok u našoj nespremnosti da napravimo široki dogovor o pravcu i sadržaju reforme obrazovanja i da onda ozbiljno, sistematično i kontinuirano radimo na njenom sprovođenju“, kaže za Nedeljnik profesor dr Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta, član nacionalnog PISA tima.

Ono što je tačno jeste da je u obrazovnom programu potrebno otprilike deset godina da bi promena imala vidljive rezultate.

Ceo tekst o PISA testovima i stanju u srpskom školstvu čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 12. decembra

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Njujork tajmsa na srpskom jeziku