Kalifornija će narednog meseca lansirati kampanju koja će koštati 187 miliona dolara kako bi podstakla svojih 40 miliona stanovnika da učestvuju u popisu 2020. godine. Implementiraju se marketinške kampanje sa fokus grupama, neprofitne organizacije zasipaju se sredstvima kako bi aktivirale oblasti na kojima je inače teško obaviti prebrojavanje, i upravo je Kalifornija potpuni antipod Teksasu – saveznoj državi drugoj po broju stanovnika koja ipak neće potrošiti ni centa da se prebroji.
Nekada je popis stanovništva u SAD bio velika stvar, sve države poređane kao osmogodišnjaci na sistematskom pregledu koji čekaju da vide koliko su porasli. Popis naredne godine, međutim, biće borba za moć, najpolitizovanija evidencija stanovništva u poslednjih sto godina, a u toj borbi preciznost prebrojavanja zavisiće, piše Njujork tajms, od toga koja je partija na vlasti.
Kalifornija i 25 drugih saveznih država koje upumpavaju milione dolara u kampanje za odziv narednog aprila nadaju se da će uvećati ukupni broj stanovnika, a samim tim i deo saveznih resursa i brojčanost delegacije u Predstavničkom domu Kongresa.
Ništa manje upečatljiv nije Teksas u društvu još 24 saveznih država koje neće potrošiti ni cent.
Zanimljiv je podatak da se u 17 od ovih 24 na čelu nalaze senatori i guverneri iz redova Republikanse partije. Od onih 26 koje će definitivno uložiti velike sume novca republikanci kontrolišu svega četiri.
Precizno prebrojavanje podrazumeva popisivanje ljudi iz grupa koje je inače teško popisati poput Hispanoamerikanaca, Afroamerikanaca, Azijaca i pojedinih siromašnih grupa koje uglavnom glasaju za demokrate. Računa se, ako oni ne učestvuju u popisu, stanovništvo će prema popisima biti naklonjenije republikanskoj opciji.
Važnu ulogu igra i talas imigracije koji je u zemlju doveo ljude koji su mahom nesvesni toga koliko je u Americi popis važan, naročito pošto se lokalni lideri oslanjaju upravo na evidentiranje stanovništva kao priliku – koja se događa jednom na svakih deset godina – da uvećaju savezne subvencije za obrazovni i zdravstveni sektor.
U Teksasu je postojao plan da se u kampanju za odziv uloži 50 miliona dolara, ali su ga republikanci proletos oborili. U tome postoji paradoks: šalje se poruka da stanovništvo ne treba da bude precizno popisano, a takav pristup će građane koštati saveznih fondova.
Pritom, Teksašanima bi novac iz saveznih rezervi prilično koristio. Na dnevnom nivou broj stanovnika uvećava se za oko hiljadu, a polovinu čini novorođenčad. Oko 30 odsto stiže iz stranih zemalja, najviše iz Azije, a preostalih 20 odsto čine građani drugi saveznih država za koje se – na čelu sa Kalifornijom – očekuje da prvi put izgube mesto u Predstavničkom domu. Zato Kalifornija ne štedi na popisu.
Kalifornija je toliko podrobno istražila svoje stanovništvo kako bi dospela do 11 miliona građana koji pripadaju grupama koje se teže popisuju, da sada zna da, recimo, oni poreklom iz Vijetnama odzivanje na popis više smatraju građanskom dužnošću od onih poreklom iz Japana ili Kine.
Popis 2020. će prvi put većim delom biti sproveden preko interneta, ali u ruralnim delovima Kalifornije nije pametno oslanjati se na internet, pa će poruka o popisu određenim grupama biti poslata na prikladnije načine.
Teksas, štaviše, ima vrlo sličnu strukturu stanovništva kakvu ima Kalifornija, a odnos prema popisu najbolje će ilustrovati političku atmosferu u obe ove savezne države. Iako u Teksasu rupe pokušavaju da popune lokalne vlasti, neprofitne organizacije i filantropske grupe, sredstava ne može biti dovoljno bez podrške teksaške vlasti.