Stiv Benon, nekadašnji glavni strateg Bele kuće povezan sa globalnim esktremno desničarskim i nacionalnističkim pokretima, poziva republikance da „pronađu svoju AOC“ – misleći na demokratsku kongresmenku Aleksandriju Okasio Kortez – odnosno osobu koja će im pomoći da se etabliraju kao partija radničke klase.
Benon, čovek koji je Republikanskoj stranci „dao lice Donalda Trampa“, u intervjuu za Gardijan govorio je o tome da republikanci moraju da odgovore na „savršenu postavku“ demokrata izabranih u Kongres SAD prošle godine tako što će ponuditi ekvivalentna lica iz svojih redova.
Ovaj 66-godišnjak nalazio se na čelu „Brajtbart njuza“ koji je i sam jednom nazvao „platformom ekstremne desnice“, pokreta koji neguje rasizam i antisemitizam, a obavljao je i funkciju šefa predizborne kampanje predsednika Donalda Trampa 2016. godine.
Njegov ulazak u Belu kuću „odličnim“ je nazvao nekadašnji lider Kju kluks klana Dejvid Djuk, a „neverovatnim“ – u pozitivnom kontekstu – Piter Brajmlou sa sajta belih nacionalista VDAR. Benon je Trampovu administraciju napustio 2017. godine pošto je odigrao ključnu ulogu u Trampovoj reakciji na miting belih nacionalista u Šarlotsvilu – gde je bilo stradalih i povređenih – koja se našla na meti žestokih kritika šire javnosti. Ipak, Benon je i dalje uticajna figura.
„Pretvorili smo Republikansku stranku u partiju radničke klase“, rekao je Benon u razgovoru koji je sa novinarom Gardijana vodio u Kapitol hilu. „Sada, to je zanimljivo, nemamo nijednog predstavnika u Kongresu koji u to veruje, ali je to pitanje nasleđa. Prevazići ćemo to. Moramo da nađemo našu AOC.“
Aleksandrija Okasio Kortez, 30-godišnja konobarica iz Njujorka, u Kongres je izabrana prošle godine, a otad je izgradila snažan uticaj na društvenim mrežama, naročito kao pripadnica grupe četiri progresivne kongresmenke koje su se, očekivano, sukobljavale sa Trampom. Njena podrška na predstojećim izborima biće po svoj prilici važan faktor, i iako su je mnogi želeli, ona je odlučila da drži stranu Berniju Sandersu.
Demokrate imaju „bolju postavku“ ljudi, priznaje Benon. „Uradili su sjajan posao. Divim se AOC. Mislim da je njena ideologija s*bana, ali je želim. Želim da regrutujem konobarice. Ne želim više da regrutujem advokate. Trebaju mi konobari.“
Republikanci koji sede u Kongresu uglavnom su stariji beli muškarci, bogati i dobro obrazovani.
Sa druge strane, tu je i Majk Blumberg, bivši gradonačelnik Njujorka, koji je nedavno odlučio da i sam uđe u predsedničku trku 2020. godine, iako je dosad uglavnom nudio podršku drugima. Statistika je impresivna: 21 od 24 kandidata koje je podržao osvojilo je izbore, bilo predsedničke ili neke druge. A samo za midterms uložio je u podršku demokratama kroz svoj politički komitet više od 110 miliona dolara.
„Ljudi promašuju poentu kada je reč o Blumbergu“, kaže Benon. „Trampa ne bi pokušali da opozovu da nema Blumberga. Blumbergove stotine milione dolara su demokratama osvojile mesta u Kongresu. Demokratska partija je kao i Republikanska, nema stvarnih ljudi koji nešto rade, već posao obave aktivističke grupe. Tu Blumberg ulaže svoje milione.“
On je u drugom intervjuu koji je za Gardijan dao u telefonskom razgovoru rekao da je pobeda Borisa Džonsona na izborima u Velikoj Britaniji „pobeda za populizam“, ali i da bi Amerikanci na primeru Velike Britanije mogli nešto da nauče.
„Očigledno da radikalne ekonomske ideje, socijalizam i viši stepen državne intervencije, u kombinaciji sa teškim antisemitizmom, nisu karta za pobedu. Mislim da bi Demokratska partija u Americi, naročito oni na levici – kongresmenke, Elizabet Voren i Berni Sanders – trebalo da izvuku pouku pošto ne verujem da je u Britaniji bilo samo do Korbinove ličnosti“, istakao je Benon. „Očigledno je i da je Korbin imao problem sa svojom ličnošću koja se nije dopadala ljudima, ali je reč o mnogo dubljoj stvari i ne možete sve otpisati na to da je ‘jedan tip bio popularniji od drugog’. Ovo je, mislim, bilo vrlo ozbiljno glasanje i ljudi su obratili mnogo pažnje na izbore i želeli su da se Bregzit konačno završi.“
Paralela sa Britanijom u kojoj su ljudi koji su celog života laburisti glasali za torijevce takođe je ilustracija zašto bi Amerika trebalo da se bavi radničkom klasom.
Iako ga oni koji ga kritikuju nazivaju vatrenim nacionalistom, nihilistom i đavolom željnim pažnje koji želi da uništi politički establišment, Benon ističe da njegova želja da Republikansku stranku transformiše u silu radničke klase potiče iz paradigme koja elitama pretpostavlja tzv. „jadnicima“, kako je Hilari Klinton jednom nazvala zaboravljene ljude koje je pregazio sistem.
„Moja teorija na desnici je da ako želimo da kapitalizam preživi, moramo da od ljudi napravimo kapitaliste. Problem je u tome što oni nisu kapitalisti. Imamo oligarhe i kmetove. Taj sistem neće opstati. Kažem donatorima otvoreno – možete da me mrzite, ali to vaše Pol Rajan s*anje vam neće osvojiti nacionalne izbore. On ne može da dobije Viskonsin, okej? Donald Tramp može“, kaže Benon.
Trampove i Benonove trvdnje da je radnička klasa važna i da joj treba pomoći ispostavile su se nekredibilnim. Tramp je pre dve godine usvojio zakon kojim su smanjene poreske stope za korporacije i bogate, među kojima se nalaze i članovi njegovog kabineta, kao i on sam.
Savetnik Bele kuće Stiven Miler, beli nacionalista, Benonu je 2016. godine poručio da bi Amerika mogla da bude „desetkovana“ imigracijom i da izgubi suverenost. Benon radi sa otvoreno rasističkim liderima esktremne desnice širom Evrope i smatra da rasne predrasude i ksenofobija nisu glavni uzrok uspona populizma, iako podaci pokazuju suprotno.
Benon se dotiče referenduma o Bregzitu 2016. godine i kaže: „Čim smo osvojili London krajem juna, rekao sam da je to ključ za Trampa, samo moramo da vozimo iste teme. Zato sam, kada sam preuzeo kampanju, odlučio da se vratimo na osnove: zaustavljanje masovne ilegalne imigracije, ograničavanje legalne imigracije, zaštita naših radnika. Šta mislite, zašto Tramp danas prema Emersonovim anketama ima 34 odstopodrške među crnim i 36 odstomeđu hispano zajednicama? Osvojiće 20 odsto glasova crne zajednice i evo zašto: svi rade.“
Druge ankete, piše Gardijan, govore malo drugačije. Oko 78 odsto crnih birača nema dobro mišljenje o Trampu, a 84 odsto njegovo obavljanje predsedničke funkcije ocenjuje negativno, prema istraživanju koje je u decembru objavio Komitet za političku akciju BlackPac.
Izgleda da Trampa ne dotiče mnogo što je pomogao da u Ovalnu sobu dođe čovek koga podržavaju beli suprematisti.
„Vidite, evo šta me izluđuje kod levice. Sva ta imigracija će značiti poplavu jeftine radne snage, a razlog za to je zato što elite ne daju pet para za radničku klasu koju čine Afroamerikanci i Hispanoamerikanci. Ne zanima ih ni bela radnička klasa. Vi ste samo roba“, kaže Benon. „Onda imaju neograničenu radnu snagu i plaćaju je devet dolara po satu. To uništava radnu snagu. To je ono što moramo da zaštitimo. Kada pokažemo svakom radniku bilo kog porekla i rase da biti građanin Amerike znači neke povlastice, onda dolazi do prestrojavanja.“
Tagovi
