Srbi su oduvek voleli luzere koji doakaju sistemu. Mali ljudi koji nadmudre establišment su ovde narodna radinost, pa je svejedno ako se, umesto Petrović, prezivaju Troter. To se u praistoriji humora nalazi u vicevima o Eri, s TV „erom“ dolaze Paja i Jare iz „Kamiondžija“, da bi već višedecenijski savremenici to bili sada već ocvala braća Troter.
Zato je sigurno bilo teže Del Boju i Rodniju da se „snađu“ sa nemačkom publikom i osvoje nekog Hermana iz Hanovera, koji je u vreme premijernog emitovanja serije, neko muljanje doživljavao kao nepoznatu stvar koja je svojstvena možda samo auslenderima iz komšiluka ali ne i pravom pravcatom Švabi. I to je razlog što su se Mućke i Troteri pri osvajanju „kontinenta“ najviše zapatili u Srbiji. Pored „Mućki“, još jedni inostrani junaci su u Srbiji doživeli da ih narod ljubi više nego u „otadžbini“, pa bilo da se ona zvala Engleska ili Amerika, tačnije, London ili Njujork. To je slučaj sa herojima iz raspale njujorške cvećarnice (sklepane u Italiji), koje je u nastavcima objavljivao strip „Alan Ford“.
Srpsko obožavanje ovog stripa kasnije je opisano i podatkom da je naša zemlja jedina na planeti progutala avanture tajne grupe TNT, što joj se vratilo na bizaran način, pa je srpska tranzicija i renesansa domaćeg kapitalizma počela ozbiljno da liči po grotesknim socijalnim nepravdama na scenario stripa „Alan Ford“…
Ceo tekst u knjizi „Stvari koje Srbi vole“
Uz svaki primerak novog Nedeljnika, koji je na kioscima od četvrtka 19. decembra, čitaoci na poklon dobijaju knjigu „Stvari koje Srbi vole“, kao i Mond diplomatik na srpskom jeziku
Tagovi
