Kada čujete ime Emili Dikinson, verovatno pomislite na devicu u belom koja je umrla ne poslavši – kako je napisala u jednoj od pesama – svoje “pismo svetu”.

Ali “Dikinson”, serija dostupna na novoj Apple striming platformi, nastoji da obori svaku postavku o pesnikinji kao emocionalno obogaljenoj ženi s mačkama, kako se ona često percipira u američkoj književnosti.

Zaboravite mešenje hleba i druženje sa cvećem. Ovo je Emili Dikinson, u tumačenju Hejli Satjnfild, koja odlazi na ponoćne vožnje kočijom sa Smrću (reper Wiz Khalifa) i denuncira patrijarhat kao – da malo nežnije parafraziramo – koještariju. Ova Emili Dikinson pravi sumanute žurke (sa hip-hop plej-listama), eksperimentiše sa opijumom i ljubi se sa svojom najboljom drugaricom (i budućom snajom).

Alena Smit, autorka serije, opisuje ovo ostvarenje kao “coming of age priču o radikalnoj mladoj umetnici koja je bila ispred svog vremena”, a u kojoj anahronizmi i druge slobode imaju za cilj da istaknu važnu poentu.

“Ona je napisala blizu 2.000 pesama koje čine jedan od najvećih opusa ikada napisanih na engleskom, a maltene nijedna od njih nije objavljena niti prepoznata na način na koji mi mislimo da jeste”, kaže Alena Smit, diplomkinja sa Dramskog fakulteta Univerziteta Jejl.

Nova serija nastala je nedugo pošto su objavljena dva filma o pesnikinji. Ali ako ova mlada Emili odvede stvari u drugom pravcu, niko se neće žaliti.

“Zaista mi se sviđa način na koji pop kultura interpretira hrabru, snažnu, zabavnu Emili Dikinson”, kaže Marta Nel Smit, ekspert za Emili Dikinson sa Univerziteta u Merilendu. “Taj lik nije izmišljen.”

Kristofer Benfi, profesor engleskog na Koledžu Maunt Holioke u Masačusetsu koji je često pisao o Dikinsonovoj, kaže da je uloga “loše devojke iz američke književnosti 19. veka” samo čekala da bude predstavljena. A nova serija – koju Apple agresivno reklamira – samo je poslednji u nizu znakova da je ta uloga definitivno pripala Emili Dikinson.

“Mislim da trenutno ne postoji popularnija američka pesnikinja”, kaže Benfi.

Iako život žene koja je poslednje dve decenije provela zatvorena u porodičnoj kući može delovati neincidentno, Emili Dikinson nije živela bez drame.

Na primer: prvu zbirku njene poezije, objavljenu 1890, četiri godine posle njene smrti, uredila je ljubavnica njenog brata koja je ovaj zadatak preuzela od Emiline snaje, Suzan, koja je, kako se često napominje, bila predmet Emiline celoživotne erotske žudnje.

I da, jeste pekla mnogo hleba i kolača. Ali postoji priča koja se vrtela u porodici da je takođe davila “suvišne” mačiće u kaci za turšiju.

Pokušaj da se stvori reprezentativnija, razumljivija Emili Dikinson datira od njene smrti 1886. godine kada je njena sestra Lavinija pronašla skoro 1.100 njenih pesama u sanduku, brižljivo prepisanih na presavijene tkanine i rukom uvezane u knjige. (Danas joj se pripisuje još oko 700 pesama, neke napisane na kovertama i komadima papira, neke iz hiljada pisama koja je napisala.)

Prva zbirka njenih pesama objavljena 1890. godine bila je lišena njene ekscentrične interpunkcije, pauza i naslova, predstavivši je kao daleko konvencionalniju pesnikinju nego što je zaista bila.

Dagerotipija Emili Dikinson u tinejdžerskom uzrastu (Amherst College Archives and Special Collections)

Njenim fizičkim izgledom takođe se manipulisalo. Krajem devedesetih godina 19. veka, njena sestra je unajmila slikara da dotera sada poznatu dagerotipiju Emili u tinejdžerskom uzrastu (i dalje jedinu autentičnu fotografiju pesnikinje). Strogo zalizana kosa je smekšana i dodati su joj uvojci, a jednostavna crna haljina ukrašena je čipkanom kragnom.

Tokom 20. veka, neki učeni ljudi su makli viktorijanske dodatke sa fotografije i ponovo otkrili

originalni prikaz pesnikinje. Ipak, otarasiti se popularnog shvatanja Emili Dikinson kao krhke i romantično razočarane vile bilo je znatno teže.

Danas je među naučnicima široko uvreženo mišljenje – ako ne i univerzalno – da je Dikinsonova gajila erotsku strast prema svojoj snaji, iako neki strepe od primene modernih odrednica za seksualnu orijentaciju na 19. vek. Dikinsonova je, smatraju, takođe pisala strastvena pisma muškarcima, a moguće je da je pošto je zašla u četrdesete imala romansu sa 40 godina starijim sudijom.

“Ljudi su veoma posesivni kada je reč o Emili Dikinson, sa dobrim razlogom”, kaže Alena Smit. “Zato što je niko ne razume, svi misle da je upravo njihova verzija nje prava.”

Piše DŽENIFER ŠUSLER

© 2019 The New York Times

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.