„Uz pomoć dizelaša možeš da objasniš život, društvene prilike, istoriju, politiku, modu. Zanimljiv je to lakmus. Ali da se razumemo: u početku, to nisu bili dizelaši. Niko ih nije tako zvao. Ja ih nisam tako zvao, a ni moji drugari ih nisu tako zvali. Stariji ih nisu tako zvali. Zvali smo ih šabani ili jednostavno seljaci. Čisto sumnjam da se tad našao neki pseudointelektualac koji je hteo da zaštiti jedno uobičajeno romsko ime, ili pošten i težak život seljački, pa smislio tako lukavo taj naziv. Naziv koji se vezuje za prepoznatljivi modni detalj iz doba ranog šabanizma. Rani trećento. Na koga pomisliš kad čuješ reč ‘dizelaš’? Na nekog mršavog, bledog što je uvukao džemper u gaće? Ne, pred tobom je slika potentnog mladića, koji može da se pobije. Koji je genetski nabildovan, jer je u tim ranim godinama članska karta u teretani bila ko apartman u Hajatu. Znači Ubermensch. Zvuči poznato?“, kaže Stefan Ikonić, slikar, muzičar, scenograf.
Dosije u prazničnom Nedeljniku: Kako su nam se desili dizelaši
Ceo tekst Branka Rosića objavljen je u velikom prazničnom dvobroju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 26. decembra.
Za praznični Nedeljnik govorio je Srđan Valjarević, a objavljena i prva kolumna kultnog pisca, “Fric i Dobrila”.
Novogodišnji dvobroj u prodaji je od četvrtka, 26. decembra, a sve čitaoce očekuje i veliki poklon: prva knjiga iz edicije “Senke nad Balkanom”.
Tagovi
