Ne, deca ne mogu tek tako da budu deportovana sa Malte

Srpska deca na Malti koja nisu dobila boravišne dozvole jer njihovi roditelji ne zarađuju dovoljno po malteškim propisima ne mogu tek tako biti deportovana nazad u Srbiju, a slika koja je stvorena u domaćim medijima o problemima sa kojima se suočavaju srpski državljani na Malti potpuno je pogrešna, objašnjava za Danas Darko Zdravković.

Zdravković je jedan od administratora Fejsbuk grupe “Roditelji na Malti”, koja okuplja između ostalog i srpske državljane kojima nije data boravišna dozvola za decu.

„Ne možemo u ovom trenutku uopšte govoriti o deportaciji. Niko ne može da oduzme tu decu roditeljima, koji inače imaju boravišne i radne dozvole i pošalje ih nazad u Srbiju. To bi se kosilo sa nizom propisa“, ističe Zdravković. Desetine roditelje mahom iz bivših jugoslovenskih republika koji ne zarađuju godišnje najmanje 19.000 evra i uz to ne mogu da obezbede dodatnih 3.800 evra za svako dete nisu dobili boravišne dozvole za najmlađe članove svoje porodice. Oni su uglavnom uložili žalbu na ovu odluku, a Zdravković objašnjava da je praksa da se o žalbi odlučuje između četiri i šest meseci. Ako žalbe budu odbijene, roditelji će se obratiti Ustavnom sudu Malte.

„Za sve to vreme, dok traju žalbeni postupci, deca imaju pravo da budu na Malti“, objašnjava Zdravković. Po rečima sagovornika Danasa, splet različitih okolnosti doveo je do toga da deca ne dobiju boravišne dozvole.

„Problem je nastao zbog Zakona koji je donet još 2007. godine, a koji je tek sada počeo rigorozno da se primenjuje. Taj zakon propisuje da roditelji moraju da imaju primanja u nivou prosečne plate. Međutim, kada je malteška imigraciona agencija obračunavala plate, uzimala je u obzir samo osmočasovno radno vreme, četiri nedelje u mesecu. Tako su roditelji zakinuti za po nekoliko dana mesečno. Takođe nije uzet u obzir ni prekovremeni rad koji je ovde plaćen, a ni bonuse koji roditelji dobijaju od malteške vlade“, ističe Zdravković, dodajući da su zbog birokratskih smicalica neke porodice već spakovale kofere i napustile Maltu.

Pored oštrije primene zakonskih propisa dodatan metež stvorio je rad malteške imigracione agencije (Identity Malta). Kako Zdravković objašnjava, u jednom trenutku agencija uopšte nije ni htela da prima zahteva za boravišne dozvole, pa roditelji nisu mogli da dobiju dokument da je njihova prijava u proceduri, koji je inače neophodan da bi dete moglo da bude upisano u školu. Nakon protesta, prijave za boravišnu dozvolu su primljene, ali su mnogi roditelji odbijeni zbog “malih” primanja.

Među roditeljima koji su odbijeni našao se i IT stručnjak Miloš, koji nije želeo da bude objavljeno njegovo prezime. Kako je objasnio za Danas, on i supruga su na Malti pet godina, rade solidno plaćene poslove u struci i što je najvažnije zarađuju preko propisane sume koja je neophodna da bi dete dobilo boravišnu dozvolu.

„Kada smo otišli da predamo papire, bilo je dosta roditelja. Moj utisak je da oni uopšte nisu ni pregledali naše aplikacije, nego su nas sve automatski odbili, iako supruga i ja zarađujemo preko onoga što traže. Žalili smo se na odbijenicu i čekamo odgovor“, kaže Miloš, dodajući da je politička situacija na Malti poslednjih godina turbulentna i da mu se čini da se cela ova situacija koristi za skretanje pažnje javnosti sa afera, kao što je to slučaj i u Srbiji.

„Bez boravišnih dozvola deca se vode kao da su ilegalno na Malti, iako njihovi roditelji ovde imaju validne boravišne i radne dozvole. Šta sve može da desi u narednim mesecima, niko ne zna. Dosta konfuzije je stvoreno“, zaključuje Miloš.