Nedeljnik je u novogodišnjem dvobroju pitao istoričare, pisce, intelektualce, akademike, umetnike… šta bi voleli da se nije dogodilo ili da se dogodilo drugačije. Koji događaj bi Vuk Drašković promenio u istoriji i zašto?
„Bilo je što je bilo, ništa iz prošlosti se ne može promeniti. Ovo je i tačno i netačno, istovremeno. Istorija, kao ono što je prohujalo sa vihorom (gone with the wind), učiteljica je života. U prošlosti su, često, i ključevi za sadašnjost i budućnost naroda i država, jer ono što je bilo ume i da se, kao duh, pridigne iz groba, iako ne nikada kao verna kopija umrlih događaja, nego kao ponavljanje sličnih izazova, zbivanja i zabluda. Opredeljenje za demokratsku Evropu, a ne za apsolutističku i „bratsku Rusiju“, kralj Aleksandar Obrenović platio je svojim životom. Zar Srbija, 117 godina kasnije, nije pred istim izborom? Zar se 1991. nisu ponovili pokliči „rodoljubaca“ iz 1918. o Velikoj Srbiji, sve do Virovitice, Varaždina, Karlovca i Ogulina? U avanturu koju je odbio regent Aleksandar 1918. krenuli su posle 73 godine sa katastrofalnim i sramnim ishodom i za srpsku prošlost, i za sadašnjost, i za budućnost. Kao gavranovi, grakću na ruševinama velike države i za slom krive Zapad i Ameriku. Šta bi bilo i čega sve ne bi bilo da 1934. u Marselju nije ubijen tvorac Jugoslavije? Neosporne istorijske činjenice upućuju i na neosporne odgovore. Na svoje poslednje putovanje Aleksandar je krenuo sa sumornim saznanjem da je versajska Evropa na izdisaju i da je na smrt osuđena onog trenutka kada se Amerika povukla iz Evrope, a Kongres SAD odbio čak i da ratifikuje Versajski sporazum. Uvek sumnjičav prema britanskim namerama, odan prijateljstvu sa Francuskom i uplašen od opadanja njene moći, nepokolebljiv u odluci da sa boljševičkom Rusijom ne uspostavi ni diplomatske odnose, a uklešten između sve moćnijih Italije i Nemačke, on je, pravovremeno, sklopio vojni savez sa Rumunijom, Grčkom i Ataturkovom Turskom. I po broju stanovnika i vojnih divizija, taj pakt je bio garancija za odbijanje svakog potencijalnog agresora. Ni Hitler ni Musolini ne bi se 1941. usudili da otvore balkanski front. Nešto kasnije, kad se Hitler zaglavio na ruskom ratištu, vojske balkanskih država, uz podršku zapadnih saveznika, stupile bi u rat i pospešile brzi slom Trećeg rajha. Ustaške NDH ne bi bilo, ni Jasenovca, ni Jadovnog, ni komunističke revolucije. Kraljevina Jugoslavija bila bi među osnivačima NATO alijanse i članica EU od njenog osnivanja. Država bi, verovatno, bila federalizovana i u njoj bi danas živelo više od 30 miliona ljudi. Tako, nažalost, nije bilo. A šta će biti? Amerika se, kao nekad, udaljava od Evrope, Britanija odlazi iz nje, u Nemačkoj nadiru neonacisti, u Italiji fašisti, Rusija slavi Staljina i diže mu spomenike, Francuska sve usamljenija… A ovde, gde je nekad bila Jugoslavija, nestaje naroda. Beže na Zapad stotine hiljada i Srba, i Hrvata, i Bošnjaka, i Albanaca, i Makedonaca, i Crnogoraca. Beže od beznađa, od mržnje koja se tovi i nadima, od reči-ubica, koje prizivaju nova bojna polja“.
Ceo tekst objavljen je u velikom prazničnom dvobroju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 26. decembra.
Tagovi
Alex
Mi bi Draškovića izbacili iz istorije.
Vjekoslav
Evropski put Srbije je nastavak puta kralja Aleksandra kada smo bili ugledni i cenjeni u svetu. Trijumfalna kapija treba Srbiji a ne slava poraza Slobodana. Vuk je rekao suštinu našeg problema.
PAD Vizantije
nisu uspostavili diplomatske odnose sa boljševicima ali su zato imali ambasadu ndh u sred beograda... ko je gori od boljševika bivši boljševici a to nam je naš vuk d. ...kao pojedinci pomrli ili zaboravili tko beše vuk drašković?
Никола Савић
Да је тих деведесетих у Србији било мање милошевићевских, дудука, којима је Вуково визионарство, било мрско, много би смо боље проши, и сачували Косово и Метохију!
Rale
Ima mnogo tragičnhi događaja u srpskoj istoriji! Ipak, mislim, da su ubistvo Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, 1934. u Marselu, i dvadesetsedmomartovski puč, 1941. u režiji, Englez, bez konkurencije!
Зорица
Вуче, није за утеху, али свака Ти реч, на месту!
Мр Радомир Шћепановић
Вуче Драшковићу, дал си сада оно што си био тада, ил си тада био оно што си сада!
SasaV
Nisam pobornik lika i dela Vuka Draškovića ali svaka mu je nažalost ispravna reč.
Pikenrojlo Pikenpoposki
Izvinjavam se cenjenom sagovorniku Nedeljnika, ali on ili ne zna najosnovnije činjenice, ili njima manipuliše: 1) Aleksandar Obrenović je prvi srpski vladar koji se U POTPUNOSTI u spoljnoj politici oslonio na RUSIJU i 2) Aleksandar Karađorđević je za života uveliko bio počeo političko približavanje (nacističkoj) Nemačkoj. Vuk, međutim, polazi od sasvim suprotnih premisa, pa onda ni zaključci ne mogu da valjaju nikako...
Mirko Ilčić
Vuk je rekao suštinu našeg problema. Vuče, nije za utehu, ali svaka ti reč, na mestu!
Kapitalista
Samo da nisi klackao noge na balkonu , nego ......