Ubistvo Sulejmanija, pretnje osvetom, rast cena nafte: Sve što treba da znate o sukobu Irana i SAD

Pošto je pre samo nekoliko dana u napadu američkih dronova u Bagdadu ubijen čuveni iranski general Kasim Sulejmani, odnosi između SAD i Irana neprestano se zaoštravaju.

Iranske vlasti prete odmazdom zbog ubistva generala, američki predsednik Donald Tramp uzvraća pretnjama, a cena nafte raste. Mogućnost da sukob preraste u rat, čini se, vrlo je velika.

Vašington i Teheran našli su se u direktnom konfliktu malo pošto su irački demonstranti u Bagdadu napali zgradu ambasade SAD. Vašington je glavnog krivca video u Teheranu i američki predsednik izdao je naređenje da se likvidira čovek koji je predstavljao simbol iranskog otpora – general Kasim Sulejmani.

Ovo je ujedno bila prilika da se Iranu stavi do znanja da Amerika neće ostati nema na bilo kakve napade; napad na tankere u Zalivu, gađanje američkih bespilotnih letelica, čak i napad na najveću saudijsku naftnu kompaniju – prošle su bez američkog odgovora, ali su SAD odlučile da ovog puta demonstriraju silu i ne samo uklone Sulejmanija za koga su smatrale da je smrtonosan po američko osoblje u Iranu (ili da, kako je Tramp rekao, kuje zavere da ubije hiljade Amerikanaca), već i nastupe preventivno.

Pentagon je zato saopštio da Sulejmani nije ubijen samo zbog njegovog ranijge delovanja, već i da bi njegovo ubistvo trebalo da druge protivnike odvrati od budućih akcija.

Tramp, to je izvesno, hoće da pokaže zube i stavi Bliskom istoku do znanja da ovaj region i dalje treba da se plaši Amerike. Ipak, možda je Tramp pomalo potcenio zamor Sjedinjenih Država da intervenišu u ovim oblastima.

Zato Tramp ne popušta i dalje, već podgreva ionako zapaljivu situaciju. A to, kao i inače, radi na Tviteru.

Neposredno pre nego što će američki dron napasti konvoj vozila u kojem se nalazio Sulejmani, američki predsednik na Tviteru je objavio – vrlo simbolično – sliku američke zastave.

A onda, kada je Teheran najavio „žestoku osvetu“, Tramp je optužio Iran da „veoma drsko govore o gađanju američkih ciljeva“ i da će Amerika uzvratiti brže i jače, stavivši jasno do znanja da je spreman da podigne uloge, naročito kada je rekao da je Amerika izabrala 52 mete koji se odnose na 52 američka taoca oteta novembra 1979. u Teheranu.

Novinarima je u prvom obraćanju posle napada u Iraku rekao da je Sulejmani uklonjen da bi se rat sprečio, a ne isprovocirao, i da je to trebalo uraditi pre mnogo godina.

Pitanje je koliko je Tramp – pa i Pentagon – spreman za neizbežne posledice napada. Iran neće oćutati ubistvo generala koji je bio veoma popularan (i kontroverzan, doduše) i izvesno je da će odmazda doći u nekom obliku, bilo da se na udaru nađu američke ambasade ili ova bliskoistočna zemlja odigra na kartu podrške u regionu.

SAD su zasad u odgovor Iranu na pretnje osvetom poslale još oko tri hiljade vojnika na Bliski istok i savetovale svoje građane da napuste Irak, ali je sada na potezu Iran.

U subotu se veliki broj građana okupio u Bagdadu da isprati Sulejmanija i iračkog vođu milicije koji su zajedno ubijeni u vazdušnom napadu na konvoj automobila, a Iračani su u povorci uzvikivali „Smrt Americi“. Sulejmanijevo telo vraćeno je u Iran.

Nedugo potom, međutim, dogodilo se nekoliko raketnih napada u tom delu grada, uključujuću i visoko obezbeđenu Zelenu zonu u kojoj se nalazi američka ambasada. Iračka milicija saopštila je da niko nije povređen. Nijedna grupa nije preuzela odgovornost za te napade, a neki smatraju da proiranske militantne grupe da stoje iza njih.

Diplomatski odnosi dve zemlje nisu od samog početka bili turbulentni i napeti kakvi su sada.

Prva promena u američkoj politici prema Teheranu nastala je pobedom Dvajta Ajzenhauera na predsedničkim izborima u SAD, a ključni događaj u američko-iranskim odnosima je upravo talačka kriza koja je započela 4. novembra 1979. godine. SAD su tada prekinule diplomatske odnose sa Iranom 4. aprila 1980. i uvele bliskoistočnoj zemlji sankcije.

Tek je u Obaminom drugom mandatu došlo do privremenog – i površnog – otopljavanja odnosa kada je tadašnji iranski predsednik Hasan Rohani pristao da zauzda nuklearni program u Iranu, ali se onda dogodio Tramp koji je jednostrano ukinuo sporazum.

General Sulejmani važio je za drugu najmoćniju ličnost u Iranu, iza vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, kao komandant elitne jedinice Revolucionarne garde Irana, tzv. Kuds. Imao je status maltene nacionalnog heroja, ali ga je Amerika označila kao teroristu i smatrala odgovornim za smrt stotina američkih vojnika.

U subotu je Bela kuća poslala Kongresu SAD službeno obaveštenje o napadu bespilotnih letelica u petak – u skladu sa zakonom iz 1973. godine koji kaže da administracija mora upozoriti Kongres u roku od 48 sati od izvršenja oružanih snaga na neposredne ili neposredne vojne akcije.

Očekuje se da tu budu pojašnjena ovlašćenja pod kojima je započeo napad, kao i očekivanu vrstu i trajanje vojnog učešća. Obaveštenje ima oznaku poverljivosti.

Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa SAD koja predvodi demokrate, rekla je da „otvara ozbiljna i hitna pitanja o vremenu, načinu i opravdanosti odluke administracije da krene u neprijateljske akcije protiv Irana“, Čak Šumer, lider demokrata u Senatu, upozorio je da predsednik ne sme da započne bilo kakav rat bez ovlašćenja Kongresa, ali Donald Tramp već ima reputaciju čoveka koji se ne obazire previše na „do-nothing Dems“, kako demokratama voli da tepa, naročito ne na one za koje smatra da ga love kao vešticu.

Sulejmanijevo ubistvo je eskalacija tenzija koje već dugo tinjaju između dve zemlje i Tramp mora da je bio svestan toga da ubiti toliko moćnog komandanta, čoveka koga su obožavali i plašili ga se i o njemu stvarali mitove, neće proći bez žestokog odgovora.

Njegova smrt je svojevrsna prekretnica u krizi odnosa Irana i Amerike, a dalji tok sukoba i razvoj situacije sada će odrediti Bliski istok. Amerika je jasno demonstrirala svoju politiku. Sada je na redu Iran.