Zbog zagađenosti vazduha 2015. godine preminulo je 4,2 miliona ljudi širom sveta, uglavnom na istoku i jugu Azije. Još nekoliko miliona ljudi se razbolelo od udisanja prljavog vazduha.
Uzrok zagađenosti uglavnom je sagorevanje – uglja u elektranama, benzina u automobilima, hemikalija u industrijskoj proizvodnji i drveta u požarima. Čestice su premale da bi bile vidljive golim okom – svaka oko 35 puta manja od zrna peska – ali u visokim koncentracijama stvaraju maglu, a kada se udišu, pogubno deluju na zdravlje ljudi.
Ova zagađenost nazvana je PM2,5 zato što je svaka čestica manjeg prečnika od 2,5 mikrona; ona može da prodre duboko u pluća i krvotok. Dokazano je da utiče na razvoj bolesti pluća i uvećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Ovo mikroskopsko zagađenje takođe je povezano sa problemima u razvoju dece i oštećenjem kognitivnih sposobnosti kod starijih osoba, kao i sa preranim rođenjem beba i niskom telesnom težinom kod novorođenčadi.
Kada je nivo zagađenosti visok, „ne možete da funkcionišete“, kaže Aleksandra Karambelas, analitičarka na polju životne sredine i naučni istraživač na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
„Osnovno ljudsko pravo je imati pristup čistom vazduhu.“
Regioni u razvoju i oni koji su odnedavno industrijalizovani suočeni su sa najvišim nivoom zagađenosti danas. Ali čak i razvijene ekonomije koje su postigle veliki napredak u smanjenju zagađenosti i dalje se bore sa kvalitetom vazduha. U SAD, koje imaju maltene najčistiji vazduh na svetu, fine čestice ipak su dovele do 88.000 preuranjenih smrti 2015. godine – što znači da je zagađenost smrtonosnija od dijabetesa i gripa.
Pre nego što bilo koja nacionalna vlada donese odluku na koji će se način pozabaviti ovim pitanjem, kaže dr Aleksandra Karambelas, ona mora da bolje razume uzroke.
„Da li su to labavi standardi? Ili njihova primena nije odgovarajuća?“, kaže ona. „Da li se nešto događa na regionalnom nivou?“
Nivo zagađenosti takođe varira unutar jednog grada, od kraja do kraja, a zagađenost ne pogađa sve grupe stanovništva u jednakoj meri. U celom svetu najsiromašniji najviše pate.
Požari u Kaliforniji su 2018. godine doveli do smrti 85 ljudi i uništili skoro 19.000 zgrada. Dim je pokrivao čitavu severnu Kaliforniju skoro dve nedelje.
U San Francisku je nivo zagađenosti dostigao skoro 200 mikrograma po kubnom metru, prema neprofitnoj organizaciji za istraživanja Berkeley Earth. Prosečni kvalitet vazduha varirao je između „nezdravog“ i „veoma nezdravog“ čitavih 11 dana. Škole su zatvorene, a u svim radnjama rasprodate su maske i filteri za vazduh.
Klimatske promene dovele su do još strašnijih požara. Čak i periodična izloženost visokim nivoima PM2,5 zagađenosti može imati trajne posledice po zdravlje.
U novembru je zagađenost dostigla apokaliptični nivo u Nju Delhiju, gradu koji se tokom čitave godine bori sa lošim kvalitetom vazduha. Na dan kada je vazduh bio najzagađeniji, PM2,5 prešao je granicu „rizičnog“ i ostao opasno visok nedeljama.
Zvaničnici su proglasili vanredno stanje, škole su zatvorene, a građanima su podeljene zaštitne maske.
Otkazano je ili odloženo stotine letova zbog slabe vidljivosti.
U pokušaju da očisti vazduh, vlada je privremeno zaustavila sve građevinske projekte i ograničila broj automobila na ulicama.
Rast nivoa zagađenosti početkom zime postao je „deprimirajuće predvidiv“ u poslednjoj deceniji, kaže Džošua Apte, naučnik koji se bavi kvalitetom vazduha na Univerzitetu u Teksasu.
Krajem oktobra i početkom novembra, dim iz poljoprivrednih kombajna sa unutrašnjim sagorevanjem u kombinaciji sa gradskim zagađenjem doveo je do stvaranja smoga. U isto vreme, hladan zimski vazduh koji se spušta sa Himalaja drži zagađene čestice pri površini i tako stvara pojas pri tlu. Sličan obrazac zagađenosti može se pronaći u drugim gradovima na severu Indije.
„Nivo zagađenosti u ovom regionu veoma je visok u toku zime“, kaže dr Apte. „Čak i kad se čini da je nebo u Delhiju plavo, koncentracija čestica je viša nego što bi bilo normalno.“
Vrhovni sud Indije u novembru je kritikovao vlade indijskih država zbog neuspeha da reše krizna stanja i ignorisanja naredbi za ograničenje sagorevanja. Čisti vazduh i voda su ljudsko pravo, naveo je sud, a lokalne vlade trebalo bi da građanima isplate kompenzaciju ukoliko ne uspeju da vazduh održe čistim.
„Ljudski životi i zdravlje su ugroženi“, naveo je sud u presudi.
Peking je nekada bio sinonim za prljavi vazduh, ali je vlada 2014. godine saopštila da kreće u „rat protiv zagađenja“, obećavši da će se otarasiti smrtonosnog vazduha koji udišu stanovnici brojnih gradova u Kini.
„Odlučno objavljujemo rat zagađenosti kao što smo objavili rat protiv siromaštva“, saopštio je premijer Li Kećijang pred 3.000 delegata Nacionalnog narodnog kongresa u obraćanju koje je prenosila državna televizija.
Kina je uvela stroga ograničenja za sagorevanje uglja i implementirala nove standarde za emisiju u elektranama i teškoj industriji. Takođe je zabranjena izgradnja novih elektrana u okolini Pekinga i drugim visoko zagađenim oblastima, a one koje su najviše doprinosile zagađenosti su zatvorene.
Peking, Šangaj i drugi veliki gradovi ograničili su broj vozila na ulicama, a subvencionišu se električni autobusi.
Kvalitet vazduha u Pekingu se poboljšao, iako je još uvek daleko od čistog. Prosečna količina čestica na dnevnom nivou varira između „umerene“ i „nezdrave“. Maksimalna izmerena količina PM2,5 dostigla je skoro 250 mikrograma po kubnom metru u novembru 2018; to je i dalje znatno niže od nivoa koji je nekada bio uobičajen u tom gradu.
Peking je 2013. godine zabeležio koncentracije između 700 i 900 mikrograma po kubnom metru; otprilike je na tom nivou zagađenosti sada vazduh u Nju Delhiju.
Grinpis je 2016. godine upozorio da regulativa koju je Kina implementirala na istoku samo izmešta industrijske zagađivače na zapad, te da je vazduh sada u tim oblastima zagađeniji.
Zapadna Kina takođe je podložna velikim sezonskim olujama između aprila i juna, što znatno doprinosi zagađenosti vazduha. Prošle godine, dva grada u provinciji Sinkjang, Hotan i Kašgar, dospeli su među najzagađenije gradove na svetu.
Tekst objavljen u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 16. januara.
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.
Tagovi
