Postoje oni neizbrisivi trenuci srpskog sporta i komentari koji kao sastavni deo sportske majstorije ostaju u večnosti.
„Jugović, Jugović, Jugović do Pančeva, Jugović… Prosinečki je tu, Prosinečki… Mihajlović u sredinu… (tišina) Dva – dvaa, gol, gol, gol, gol, gol. Nebo se otovorilo. Stadion je eksplodir’o…“
Tako je Milojko Pantić prokomentarisao izjednačujući pogodak Crvene zvezde protiv minhenskog Bajerna, tog 24. aprila 1991. godine na beogradskoj „Marakani“. Taj komentar i taj autogol Augentalera upisani su u svetlu istoriju crveno-belih, ali i evropskog fudbala.
Bivši centarhalf Bajerna je u intervjuu za Dojče vele otkrio da je taj autogol uticao da ode u igračku penziju.
„To je bio jedan od temeljnih razloga da okončam karijeru posle te sezone. Ne zbog toga što smo izgubili od Crvene Zvezde već zbog nuspojava pred utakmicu i pogotovo posle utakmice. Posle utakmice se manje-više radilo o tome da sam dao autogol, iako je golman Rajmon Auman bio uključen u to. Ali pre svega se radilo o optužbama trenera da sam pred utakmicu održao tajni sastanak sa ekipom. Taj sastanak bio je međutim sazvan i održan sa pozitivnim namerama po ekipu“, rekao je Augentaler.
On je objasnio da je sastanak u podrumu njegove kuće bio jedan od mnogih te sezone, da su služili da podignu moral ekipi i da je taj kobni organizovao pre dolaska u Beograd na nagovor Ulija Henesa, tadašnjeg menadžera Bavaraca.
Ipak, nije taj sastanak, već autogol obeležio njegovu karijeru. Rekao je posle meča da je tako udario loptu zbor artroze ali priznaje da je to bio samo vic.
„Pa šta da kažem, loše sam pogodio loptu, ona ide visoko ka golu i Rajmon Auman je, umesto da je prebaci preko prečke, sam ugurao u gol. To je 99 odsto bila njegova greška. On je to i znao, bio je dovoljno samokritičan. Bilo je to gorko ispadanje, vodili smo 2:1 i pet minuta pre kraja je Roland Volfart pogodio stativu, a gol bi nas vodio dalje. I onda nas u nadoknadi vremena zadesi takva nesreća.“
Augentaler je tokom dosadašnje trenerske karijere ostao upamćen po konferenciji za štampu na kojoj je kao trener Volfsburga sebi postavio četiri pitanja, odgovorio sam sebi i za 42 sekunde okončao konferenciju.
„Sebe bih posle dvomeča sa Zvezdom pitao zbog čega smo izgubili kod kuće. Doduše, Crvena Zvezda je imala senzacionalno dobru ekipu. Ali pitanje je zašto smo to dozvolili sebi. Ranije smo gubili kod kuće i od Intera, ali smo onda u Milanu prošli dalje. I na to sam upravo ciljao, da na savet Ulija Henesa još jednom mobilišem ekipu kako bismo možda ipak ušli u finale“, zaključuje Augentaler.
Crvena zvezda je u Minhenu, pre meča koji je obeležio Augentalerov gol, igrala najsličnije današnjem Ajaksu, a pobeda crveno-belih u gostima velikom Bajernu bila je slična pobedi amsterdamske ekipe protiv Juventusa u nedavnom četvrtfinalu Lige šampiona.
I dok se Augentaler pita kako je onako udario loptu jer i sam zna da nije u pitanju artroza, u ušima mu odzvanjaju reči koje ne razume, ali ih je sigurno zapamtio, krišom gledajući snimke:
„Mihajlović u sredinu… Nebo se otvorilo…“