Zvanična istorija i statistika, a znamo koliko tamo preko Bare u Americi vole statistiku i polažu na nju, reći će vam da je sve to sa „našima i NBA“ počelo kada je jedan bradati momak iz Prijepolja, koji mesec pre pada Berlinskog zida, obukao dres najvećeg košarkaškog tima osamdesetih godina, Los Anđeles Lejkersa.
Poznavaoci košarkaških prilika i hroničari ove igre vratiće vas nešto više unatrag, govoriće o Srbinu „Pistol“ Pitu Maraviću.
„Kada se govori o Srbima u NBA, uvek treba krenuti od Pita Maravića, ili možda od njegovog oca, koji je organizovao prve velike turnire za srpsku dijasporu pre Drugog svetskog rata“, zabeležio je Aleksandar Miletić, košarkaški hroničar i autor više knjiga o istoriji košarke na ovim prostorima.
Maravić stariji, nadimka Pres – poredili ga sa Pitsburg presom, pošto je bio informisaniji od novina – praktično je stvorio Pita Maravića.
Pit Maravić je bio direktno njegov proizvod i jedan od najvećih igrača NBA u istoriji. Mnogi veruju da je bio najgenijalniji svih vremena.
Jedna od njegovih biografija počinje citatom Boba Dilana da je čuo na radiju da je preminuo Pit Maravić kada je rekao: „Znam, to je onaj čovek koji je mogao da igra i zatvorenih očiju.“
Pištolj Pita je otac, i to piše u jednoj njegovoj biografiji, uspavljivao srpskom pesmom i kasnije dok je trenirao, ta pesma mu je bila lajtmotiv. A stihovi su otprilike glasili, tako su zabeležili američki hroničari, ‘Čuj sine, oči moje, čuvaj ono što je tvoje…’.
Mark Krigel u bestseleru Njujork tajmsa o Pitu Maraviću uporedio je Pita sa Mocartom i Elvisom Prislijem – jer je košarka kroz njega bila sredstvo izraza. I zato što je bio kao Prisli – belac koji je u crnačkom fazonu interpretirao stvari.
To je kratka priča o prvom Srbinu koji je pisao istoriju NBA lige.
Tagovi
