Bila je noć, kišna novembarska noć u Minhenu 1923. godine. Crveni mercedes vozio se polupraznim ulicama ka jednoj od najvećih pivnica u gradu, a četvorica nervoznih muškaraca vozila su se u tišini. U crnom odelu, najboljem koje je imao, sa gvozdenim krstom na reveru, sedeo je u automobilu Adolf Hitler, okružen ljudima od poverenja.
U kolima su bili i Alfred Rozenberg, Ulrih Graf i Anton Dreksler. Stežući od nervoze znojave šake u krilu, Hitler je znao da ga mokra minhenska ulica vodi u istoriju. Samo što su ti novembarski dani, suprotno njegovim nadama, u istoriji zabeleženi kao dani njegovog hapšenja, a ne kao dani velikog marša na Berlin.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM BROJU MAGAZINA „ISTORIJA“ KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NEDELJNIK. NOVI BROJ JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 8. DECEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU NA NSTORE.RS
