U oktobru 2012. godine Ajron Ejrbel, saradnik Nju Orelansa, dobio je mejl sa podacima o 17-godišnjem mršavom i visokom klincu iz predgrađa Atine. Pošiljalac – Jorgos Dimitropulos. Naslov poruke – Janis Adetokumbo. Sadržaj – 9 minuta i 47 sekundi video materijala u kojima neki klinac dribla rivale, skače bolje od ostalih i zakucava. Poruka je postala viralna. Posledice – NBA je upoznao budućeg MVP-ja i vlasnika šampionskog prstena.
Do tada, niko nije imao pojma o kome je reč. Grk je nastupao u drugoj ligi. Trebalo mu je, ponekad, i tri sata da se vozom, autobusom i peške probije kroz guste sokake grčke prestonice, kako bi stigao na treninge Filatlitikosa u istočnom obodu grada. Adetokumbo u tom trenutku još uvek nije imao ni grčko državljanstvo i pasoš. Sin je nigerijskih imigranta.
Baš te jeseni, grčki agent Jorgos Panau na jednom ručku u atinskom restoranu, koji je zakazao Janisov stariji brat Tanasis, objasnio je mlađem Adetokumbu kako bi mogao već sledeće godine da igra u NBA ligi. Pitao je: „Pravi NBA, ovaj koji gledam na TV-u?“
Nije verovao. Međutim, narednih meseci je sve više NBA rukovodilaca, skauta i generalnih menadžera počelo da bukira letove za Atinu kako bi prikupili što više relevantnih informacija o „Greek Freak-u“. Generalni direktor Milvokija Džon Hemond stigao je u martu 2013. Pre njega su u poseti već bili predstavnici Atlante, posle i članovi Boston Seltiksa.
Osam meseci kasnije, od onog prvog mejla, kada je Janis ušao u teftere američkih košarkaških stručnjaka, draftovan je od strane Baksa kao 15. pik prve runde na NBA draftu 2013. godine.
Osam godina kasnije, Adetokumbo se skućio u Viskonsinu. Ruki ugovor i minute na klupi zamenio najvećim ugovorom u istoriji lige i glavnom rolom u Baksima, uz dve nagrade za najkorisnijeg igrača godine. Pre nekoliko sati, osvojio je prsten NBA lige, nakon pobede u šestoj utakmici velikog finala protiv Finiks Sansa.
Postigao je 50 poena. U utakmicama koje potencijalno donose titulu, jedino je još Bob Petit dao 50 poena, 1958. godine, a sledeći na toj listi je Majkl Džordan sa 47 poena. Baksima je doneo trofej posle pedeset godina i generacije Karima Abdul-Džabara i Oskara Robertsona, koji su 1971. došli do, do danas, jedinog prstena za Milvoki. Proglašen je za MVP finala NBA lige.
“Hvala Milvokiju što je verovao u mene. Mojim saigračima koji su igrali snažno svaku utakmicu. Želeo sam da uradim ovo u ovom gradu, sa ovim momcima. Srećan sam što sam uspeo u tome”, rekao je Adetokumbo nakon pobede u velikom finalu.
Odrastao je, kako je sam pričao, u siromaštvu. Kao apatridi, njegovi roditeljii nisu imali mnogo izbora. Otac je radio kao majstor, majka kao bejbisiterka. Tanasis i Janis su prihodovali kućnom budžetu prodajom falš torbi i naočara na sunčanim atinskim ulicama.
„Nekada sam u školu išao bez doručka. Naravno, samo ponekad. Ali događalo se da odem u školu, pa na trening. Kod kuće sam oko 23.00 i tek tada imam prvi obrok“, rekao je svojevremeno Adetokumbo u razgovoru sa Adrijanom Vojnarovskim.
Porodica je menjala stanove. Ksenofobični stavovi u okruženju izopštili su porodicu iz grčkog društva. Sport je bio jedini izlaz. Ali nije sve počelo sa košarkom. Adetokumbo je najpre počeo kao fudbaler, a do preokreta je došlo 2007, kada je lokalni košarkaški trener uočio fizički potencijal 13-godišnjeg Janisa.
Objasnio je Janisovoj mami kako je njen sin jako talentovan i da bi košarka mogla da promeni život čitavoj porodici.
Napredak je bio evidentan. Tri godine kasnije, u paketu sa starijim bratom, zaigrao je na drugoligaškim terenima u Grčkoj.
Najveća „prepreka“ Adetokumbovom odlasku u NBA zapravo je predstavljala administracija. On i ostatak njegove porodice su grčke papire dobili tek aprila 2013. godine, par meseci pre zvaničnog drafta. U znak zahvalnosti, helenizovao je svoje prezime u Antetokounmpo. Zaigrao je i za grčku reprezentaciju. Grci su brzo zavoleli nigerijsku braću.
Lokalni trener iz Atine je bio u pravu. Košarka im je donela kartu za siguran život u Grčkoj i priliku za novi život u Sjedinjenim Državama.
Svega pet godina iskustva u košarci je imao – seniorskoj i juniorskoj – imao je Grk kada je stigao u Milvoki. Baksi su verovali u njegove atletske sposobnosti, koje je trebalo dodatno razvijati.
„Nema sumnje da je bilo sigurnijih opcija, ali smo rizikovali. I isplatilo se. Čak i više nego što smo pomislili, nismo se ovakvim igrama nadali“, rekao je Hemond kada su ga svojevremeno pitali kako su se odlučili za Adetokumba. Dodao je tada kako ne želi da najboljeg igrača optereti pritiskom zvanja jedne od najvećh zvezda NBA lige, ali da svakako misli da Adetokumbo ima talenta za tako nešto. I postao je Grk zvezda najjačeg košarkaškog takmičenja.
Već u trećoj sezoni, Janis je dostigao prosek od 16,9 poena na meču. U prvih pet godina su Baksi tri puta odlazili u plej-of, a Adetokumbo je imao velikih zasluga za uspehe. U poslednjim odlascima u doigravanje, svakako najviše.
U sezoni 2018/19, postao je prvi igrač franšize iz Viskonsina još od legendarnog Karima Abdul-Džabara koji je proglašen za MVP-ja reguralnog dela lige. U emotivnom govoru odao je počast ocu, koji je preminuo 2017. godine.
Ostatak porodice se postepeno preselio za Sjedinjene Države. Tanasis je 2019. potpisao ugovor sa Baksima, dok je Kostas u međuvremenu potpisao za Dalas, potom i za Los Anđeles Lejkerse. Premda nije imao važniju ulogu u šampionskom timu Lejkersa prošle sezone, zapravo je prvi postao šampion NBA lige u porodici.
“Mnogi su me zezali prošle godine kad je Kostas osvojio titulu i bilo je malo čudno za ručkom jer je imao prsten pre mene, ali sada ga imamo svi i srećan sam”, rekao je Adetokumbo neposredno nakon osvajanja titule.
Najmlađi brat Aleks igra za špansku Mursiju. Fransis, najstariji od braće, bavi se muzikom.
Kada je Adetokumbo stigao u Ameriku, 2013. godine, prepoznat je kao perspektivan igrač. Međutim, morao je da ojoača kako bi se borio protiv najboljih u NBA ligi. Kako je istakao, već tada mu je bilo jasno da ne sme biti ni trenutka opuštanja. Podesio je svoj um da razmišlja isključivo o konstantnom napretku.
„Jednostavno je. Moram da budem bolji od onoga što sam bio prošle godine. Ako nisam uspeo u tome, ponovo ću pokušati. Kada uspem, moram brzo da zaboravim na to i zadam sebi nove izazove“, rekao je Adetokumbo kada je postao MVP po prvi put.
Još jedan primer odlučnosti još uvek mladog košarkaša da bude jedan od najbolji svih vremena može se videti u njegovom vansezonskom pristupu. Ne želi prijateljstva i druženje sa igračima protiv kojih treba da nastupa.
„Motivišu me trofeji, a ne druženje. Mrzim to. Ne želim da protivnici misle da mogu da mi budu prijatelji“, rekao je Adetokumbo svojevremeno za Atletik.
Kao i obično kada je reč o šampionima koji su odrastali u eri Kobija Brajanta, i Adetokumbo je isticao kakav uticaj na njega je ostavio legenda NBA lige i košarke. Brajant mu je, nakon povlačenja 2016, takoreći postao mentor. Tokom letnjih treninga, naučio ga je šta znači „mentalitet mambe“ i savetovao ga de se igra košarku sa žarom deteta.
Lekcije su izgleda bilo plodonosne. Adetokumbo je jedini igrač u istoriji lige koji je do svoje 25. godine bio MVP i najbolji dfanzivac lige u isto vreme. Drugi je Majkl Džordan.
Priznanja su dovela i do nagrada u vidu boljih ugovora. U decembru 2020. godine Adetokumbo je potpisao najunosniji „supermaks“ ugovor u istoriji NBA lige. Supermaks ugovori novina su u NBA ligi od pre tri godine i dizajnirani su tako da omoguće, uslovno formulisano, manjim timovima da zadrže svoje najveće zvezde.
Kako bi se uopšte kvalifikovali za takvu vrstu ugovora, igrači moraju da osvoje nagradu za najkorisnijeg igrača lige, odbrambenog igrača lige ili da obezbede nastup na „Ol star“ meču. Adetokumbo je sve uslove odavno ispunio i, sa tog aspekta, bio je savršeni kandidat. Ukupno će zaraditi 228,2 miliona dolara za petogodišnji ugovor ili oko 45 miliona dolara godišnje.
Iako su pojedini kritikovali ovakvu politiku Baksa, ona se isplatila već u prvoj sezoni. Prvo i najvažnije, osigurali su usluge dvostrukog MVP lige na duži period. Drugo, titula je stigla pola godine kasnije. Treće, Adetokumbo je jedan od najpopularniji igrača lige i ambasador takmičenja. Liga ga je prihvatila kao simbol globalizacije. Njegova priča o trijumfu i pored svih nedaća je inspirativna. Opušten je sa navijačima.
Sve navedeno je primamljiv faktor za prodaju dresova i regrutovanje novih talenata. Ukratko, Milvoki je naučio na greškama Klivlenda sa Lebronom Džejmsom.
Jedan od uslova Adetokumbovog ostanaka u timu Majka Buldenhozera bio je i da se franšiza dodatno pojača. Sezona nije počela obećavajuće. Izgubili su u tri od prvih pet utakmica. Tim se borio sa nedostatkom hemije i katastrofalnom formom u gostima.
Međutim, kako je sezona odmicala, Baksi su podizali formu i bili ravnopravan rival Filadelfiji i Bruklinu u trci za čelnu poziciju Istočne konferencije. Iako su pristigli, Bobi Portis, Di Džej Avgustin i Brin Forbs, koji još uvek pronalaze svoje mesto u timu, Baksi su se u presudnim trenucima oslonili na proverene snage – Krisa Midltona, Džru Holideja i Bruka Lopeza – koji su pripomogli Adetokumbu u pohodu ka tituli.
Odlučio je da ostane lojalan i isplatilo mu se u svakom pogledu.
“Nisam hteo da odem. Bilo je posla koji je trebalo da se završi. U ‘mehuru’ prošle godine nije bilo pravde, iako dajem veliko poštovanje Majamiju koji nas je izbacio. Ali, ovo je moj grad, grad koji je verovao u mene i u sve nas i drago mi je što smo uspeli. Mogao sam da odem u supertim, da odradim svoj deo i postanem šampion. Ali ja sam izabrao teži put”, rekao je Adetokumbo posle finala.
Tagovi
