Prvo je konstantovan da postoji. Virus. Onda je proglašena epidemija. Bila je kratka, jer je ubrzo prerasla u padnemiju, koja je u mesecima kasnije postala “nova normalnost”. Ona koju nije briga za nacionalnost, boju kože, starost, pol. Nije bilo pravila, umirala su i deca, “izvlačili” su se stari.
Uprkos tome što su posledice virusa bile očigledne, neki su ga negirali. Bilo je i onih kojima je on bio uzrok svega. Možda i najbolji prikaz njegovog prisustva jeste svojevremena šaljiva izjava osobe koja se dugo lečila od posledica – zaraznost je možda 80 odsto, ali za onog ko se zarazi, ona je stopostotna.
Tako je dolazilo do promene mišljenja javnog mnjenja o kovidu-19. Matrica je obično bila: sumnja u virus – zaraza – promena stava i prihvatanje postojanja virusa.
Vanredna stanja, “zaključavanja”, redovno praćenje “preseka stanja” i pranje ruku – puno pranja ruku.
Problem sa kojim se čovečanstvo suočilo tada bilo je razumevanje samog virusa, te i leka koji bi ga iskorenio. Lekari su pokušavali da pojasne njegovu prirodu, ali ni među sobom nisu usaglasili stavove. Očigledan mulj u shvatanju toga šta je kovid bio je u pozadini mnogih izjava stručnjaka.
Onda je stigla vest o vakcini. Baš kao i kada je reč o virusu, nije zadobila jednoglasno poverenje stanovništva. Dok se apelovalo na njenu neophodnost i pojašnjavalo da je vakcina civilizacijska tekovina, neki su umirali, ne primivši je. Iako je bila dostupna.
Kada su vakcine već bile tu, tema o tome koja je bolja postala je glavna vest, pa su se neke od njih našle u žiži javnosti, kao “no-no”, kao “bolje virus nego to”.
Međutim, sveža vest da je Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu ove godine dodeljena dvojici naučnika koji su razvili tehnologiju koja je dovela do mRNK vakcine protiv kovida-19 čini se kao, najmanje, „vest dana“.
Nagradu za ovo dostignuće podeliće dva naučnika, Katalin Kariko i Dru Vajsman. Oni su počeli da proučavaju tehnologiju sintetičke mRNA 1990-ih, kada su, kako piše Scientific American, zajedno radili na Univerzitetu u Pensilvaniji. U radu para iz 2005. godine opisano je kako su uspeli da isporuče modifikovanu mRNK u telo i izazovu imuni odgovor – vrstu koja obučava imuni sistem za buduće virusne infekcije.
U godinama koje su usledile, njihovo istraživanje sa mRNA vakcinama rešilo je neke od, do tada, glavnih problema ove tehnologije. Tokom pandemije, mRNA tehnologija dovela je do proizvodnje visoko efikasnih vakcina protiv SARS-CoV-2, virusa koji izaziva COVID, a posebno onih koje su bile prilagodljive za masovno uvođenje.
View this post on Instagram
Tehnologija je bila eksperimentalna pre pandemije, ali onda je primenjena na milione ljudi širom sveta. Ista tehnologija mRNK se sada istražuje za druge bolesti, između ostalog i za rak, kako prenosi BBC.
Kako piše Britannica, Kariko i Vajsman su kasnije osnovali kompaniju pod nazivom RNARk, koja je imala za cilj komercijalizaciju neimunogene, nukleozid-modifikovane RNK. Na kraju su licencirali tehnologiju za dve biotehnološke kompanije, Moderna i BioNTech.
Kariko je 2013. godine preuzela poziciju višeg potpredsednika u BioNTech-u, nadgledajući rad kompanije na mRNA. U narednim godinama, iako su obe kompanije imale višestruke RNK terapije u kliničkim ispitivanjima, nijedna se još nije pokazala uspešnom.
Međutim, 2021. godine došlo je do velikog prodora tokom pandemije COVID-19, podstaknutog hitnošću da se razvije vakcina koja bi mogla da pomogne u sprečavanju ili smanjenju ozbiljnosti infekcije SARS-CoV-2.
Za razliku od razvoja tradicionalnih vakcina, generisanje mRNK vakcina je relativno brzo, oslanjajući se prvenstveno na sintetičke tehnologije, bez potrebe za stvarnim virusnim česticama. U roku od nekoliko meseci od dobijanja genetskog koda SARS-CoV-2, naučnici iz Moderne i Pfizer-BioNTech imali su eksperimentalne mRNA vakcine spremne za testiranje.
„Laureati su doprineli nezabeleženoj stopi razvoja vakcine tokom jedne od najvećih pretnji ljudskom zdravlju u modernom vremenu“, saopštio je Nobelov komitet.
Inače, Kariko (68) započela je svoju karijeru u svojoj rodnoj Mađarskoj 1970-ih, kada su istraživanja mRNA bila nova. Ona je sa porodicom otišla u Sjedinjene Države nakon što je dobila poziv sa Univerziteta Templ u Filadelfiji. Prodali su auto, kako je rekla za Gardijan, i stavili novac – u vrednosti od oko 1.200 dolara – u plišanog medu svoje ćerke na čuvanje i otišli.
Nastavila je istraživanje u Templu, pre nego što se pridružila Medicinskom fakultetu. Do tada je početno uzbuđenje oko istraživanja mRNA počelo da nestaje. Nada se pretvorila u skepticizam: Karikoova ideja da se može koristiti za borbu protiv bolesti smatrana je previše radikalnom – i previše finansijski rizičnom za finansiranje.
Podnosila je molbe – grant za grantom – ali niz odbijanja značio je da je 1995. degradirana sa svoje dotadašnje pozicije. Istovremeno joj je dijagnostikovan i rak.
„Bilo je teško jer ljudi nisu verovali da RNK glasnik može biti terapija“, rekla je Kariko za CNN u intervjuu tokom pandemije u decembru 2020.
Ali ona je ostala pri tome. Zajedno sa kolegom Vajsmenom razvila je ovaj metod gde su promenili jednu komponentu u RNK koja ju je činila manje imunogenom. Moguće ga je koristiti za različite vrste terapija, kako objašnjava Kariko.
Vajsman je za CNN izjavio da je njihova tehnologija mnogo efikasnija od tradicionalnih metoda proizvodnje vakcina.
„Kada su Kinezi objavili sekvencu virusa SARS-CoV-2, počeli smo proces pravljenja RNK sledećeg dana. Nekoliko nedelja kasnije, ubrizgavali smo vakcinu životinjama“, rekao je on.
Kariko je tada rekla da uopšte nije iznenađena uspešnim rezultatima ispitivanja koje su sproveli Pfizer i Moderna.
„Očekivala sam da će to uspeti, jer smo već imali dovoljno eksperimenata“, rekla je ona.
Do sada je, uključujući i ovu, dodeljeno 114 Nobelovih nagrada za fiziologiju i medicinu od 1901. godine otkako se nagrada dodeljuje. To uključuje, kako piše DW, 227 dobitnika, ali je Kariko tek 13. žena koja je dobila ovo priznanje. Broj nobelovaca u prirodnim naukama je mali, jer ženama dugo nije bilo dozvoljeno da studiraju medicinu, fiziku ili hemiju.
Tagovi
