U finišu izborne kampanje završeno je još jedno emitovanje kultne serije iz vremena Titolenda – „Vruć vetar“. U zadnjoj epizodi Šurda (Ljubiša Samardžić), (ne)simpatični namćor, neradnik i hipohondar, ostvaruje američki san na ovdašnji način, i postaje uspešni internacionalni modni frizer. To mu uspeva tako što gotovo slučajno sa ženom ode na jednu od večeri francuske kulture, mode i kuhinje u beogradski hotel „Jugoslavija“. On svojoj ženi Vesni (Vesna Čipčić) za to veče pravi frizuru koja joj obezbeđuje prvu nagradu za damu (drugaricu) sa najlepšom frizurom. E, upravo u toj hotelskoj sali (doduše renoviranoj) održana je konvencija za ove poslednje izbore Nestorovićeve liste „Mi – snaga naroda“.
Nije loše uraditi komparativnu analizu društvenog konteksta ta dva događaja (jednog fiktivnog i jednog realnog) i videti poželjne društvene vrednosti u svakom od njih. Ili bar ono čemu se zaista težilo. Ono je ipak bio neki socijalizam i titoizam, a ovo sad je razobručeno srpstvo. Između ta dva događaja zjapi civilizacijski ponor. A u čiju korist ocenite sami. Teško bi se gosti sa jednog od ta dva događaja snašli da ih neko teleportuje vremenskom mašinom u onaj drugi događaj.
„A sad svi na svoje radne zadatke“, završne su reči govora kojima je Slobodan Milošević 1988. oduševio radnike iz Rakovice koji su došli ispred Savezne skupštine da traže svoja prava uvereni da im to samo novi vođa može obezbediti. I tu se desila ključna metamorfoza – došli su na protest kao radnici „samoupravljači“ (radnička klasa je tad još uvek bila ustavna kategorija), a otišli su sa protesta kao nacionalno osvešćeni Srbi. I Srbija se još nije oporavila od te metamorfoze. U toku je bilo „događanje naroda“, poznato i kao „antibirokratska revolucija“ koja sa promenjivim intenzitetom traje do danas.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
