Skoplje je tih dana vrvelo od diplomata i novinara. Ratni izveštači, koji su stasali u Bosni, sada su pokušavali da nametnu poznate identitete novim igračima. („Srbi su i dalje Srbi. Albanci, oni su Bošnjaci, a Makedonci… Možda su oni Hrvati?“) U Makedoniji je zabrinutost oko rata tumačena kao posledica nedostatka podrške za nezavisnost Kosova (što jeste bilo fer), nostalgije za bivšom Jugoslavijom (malo manje fer) ili podrške Miloševićevoj politici (nimalo fer).
Rat je trajao. Bio je to čudan sukob: Amerika je svakodnevno bombardovala mete u Srbiji kako bi ubedila Miloševića da se predomisli i da dozvoli NATO snagama da uđu na Kosovo. Bombardovanje da bi se promenilo nečije mišljenje je potpuno nova stvar u analima ratovanja. Kako biste nekom promenili mišljenje, da li bombardujete mostove? Fabrike? Vile? Zgrade ministarstva? Sve smo ih bombardovali, a Milošević nije ustuknuo. Evropski saveznici počeli su da brinu da se nikada neće predati, a liberalni i konzervativni jastrebovi počeli su da zazivaju kopnenu invaziju.
Pravio sam društvo Vesliju Klarku u poseti predsedniku Makedonije Kiru Gligorovu. Ves ga je pitao za dozvolu da se postavi neka oprema u slučaju odluke za invaziju na Kosovo. Gligorov je upitao Klarka: „Ako pristanem na vaš zahtev, da li ćete nam dozvoliti da uđemo u NATO?“
Klark je objasnio da takvu odluku ne može da donese on, da razume da postoje problemi oko članstva Makedonije u NATO-u i problem sa Grčkom oko imena.
„Ali, generale Klark“, nastavio je Gligorov odmerenim glasom. „Mi smo komšije Srbima i to ćemo biti još mnogo godina. A Srbi, kao što znate, imaju duge noževe, ali još duže pamćenje.“
Klark se zato okrenuo Albaniji kao pogodnoj lokaciji za invaziju.
Izvode iz knjige ambasadora Hila čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 21. oktobra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci dobijaju dva poklona: Mond diplomatik na srpskom jeziku i „Medicina danas“
Tagovi
