Predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden, nekoliko puta je lično uputio apel Izraelu da ne stupa u kopneni napad na južni grad Pojasa Gaze – Rafu, pre svega zato što je tamo izbegla masa civila iz svojih ratom zahvaćenih krajeva. Ipak, Bajden se do sada nije protivio nameri izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da uništi Hamas jer je „7. oktobra ta islamistička grupa ugrozila živote Izraelaca“.
Netanjahu je imao istrajnu podršku američkog predsednika. Međutim, izgleda da njihovi odnosi sada padaju na novi nivo, pre svega zbog pritisaka koje obojica lidera trpe na domaćem terenu.
Netanjahu se nosi sa pritiscima svojih saradnika da ne popušta Hamasu, i da nastavi sve do potpunog uništenja infrastrukture te grupe. I njegovi rivali, od kojih je najistaknutiji Beni Ganc, stalni su mu podsetnik da ne sme da se opušta.
Zbog toga Netanjahu po svaku cenu gleda da zadrži Ben-Gvira u svojoj koaliciji, jer bi raspad vlade značio ponovne izbore, koje bi sigurno izgubio. Dakle, (javni) stav njihove vlade je da unište Hamas po svaku cenu, i da u tome istraju, čak i ako im podršku otkaže ceo svet, pa čak i SAD.
S druge strane, osim što Bajdenove pristalice sada vagaju da li će mu ponovo dati svoje poverenje na predsedničkim izborima u novembru, on trpi i međunarodni pritisak, pošto svetski diplomatski vrh zahteva prekid vatre u Gazi, a amarički predsednik im se ne pridružuje.
Plod svega toga je i američka reakcija u Savetu bezbednosti UN, na rezoluciju kojom se zahteva hitan prekid vatre u Gazi. SAD su ostale uzdržane, umesto da stave veto na tu meru, kao što su to činile do sada.
Pogođen ovim vestima, Netanjahu je odbio da pošalje izraelsku delegaciju u Vašington, a njegov kabinet je saopštio svoj stav: „Odluka SAD da stave veto je kontradiktorna stavu koje imaju tokom celog ovog rata“.
Lideri ove dve zemlje nisu razgovarali nakon ove odluke, ali je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele Kuće Džon Kirbi rekao da su „iznenađeni i zbunjeni Netanjahuovom odlukom da otkaže posetu delegacije“.
„Ne znam zašto kabinet izraelskog premijera pokušava da stvori urisak da postoji razilaženje među nama, kada to nije neophodno. Uzdržanost SAD prilikom glasanja nije promena kursa“, rekao je Kirbi.
Stručnjak za izraelsko-američke odnose na Univerzitetu Bar Ilan, Ejtan Gilboa, rekao je da „iako pogrešna, Netanjahuova odluka ukazuje na napetost u odnosima ove dve zemlje“.
Ipak, podrška američke vlade Izraelu suštinski se nije ni promenila. Nema nikakvog nagoveštaja da bi mogla da smanji isporuke oružja toj zemlji. Uzdržavanje SAD u UN je samo izražavanje stava da se protive izraelskoj vojnoj kampanji u Rafi, a sve to u skladu sa zahtevima Amerikanaca i njihovih saveznika da Izrael prvo osmisli detaljan plan kako bi zaštitio civile, piše The New York Times.
A i izraelski premijer to zna. Ali zašto je onda njegova reakcija takva kakva jeste? Aron Dejvid Miler, bivši američki diplomata, kaže da Netanjahu pokušava sebe da predstavi kao čoveka koji se suprotstavlja svima, pa čak i Vašingtonu, u ime izraelske bezbednosti.
Dok nastavlja, ili bolje rečeno intenzivira svoje bombardovanje južne Gaze, on stvara teren na kojem bi mogao da krivi SAD što ga sprečavaju da postigne svoje ciljeve u Rafi, iako tvrdi da je jedini lider koji može da izdrži taj pritisak.
Slično tvrdi i bivši izraelski diplomata Alon Pinkas, koji kaže da Netanjahu nema bolje uporište, nego da za „neuspeh u potpunom uništenju Hamasa okrivi upravo Bajdena“.
Tagovi
