Tenzije u Srbiji ne prestaju mesec dana nakon novosadske tragedije. Pad nadstrešnice koja je ubila 15 osoba ogolio je možda i više nego ranije široko nezadovoljstvo građana, od srednjoškolaca, pa sve do poljoprivrednika.

U svojevrsnom „buđenju Srbije“, u proteklih mesec dana održano je 35 različitih protesta.

Izlazilo se na ulice u Novom Sadu, kod Starog savskog mosta i Brankovog mosta u Beogradu, kod hotela „Jugoslavija“, ispred Generalštaba, u Nišu i Valjevu. Glas su podigli i srednjoškolci, studenti, kao i advokati, apotekari i poljoprivrednici.

Politički analitičar Dragomir Anđelković, u prošlosti sa punim razumevanjem za postupke Aleksandra Vučića, a sada izrazito kritičan prema njegovom režimu, kaže u razgovoru za Nedeljnik da se tenzije neće smiriti lako.

„Nesreća u Novom Sadu je uplašila čak i Vučićeve birače. Sad se oni plaše da odvedu decu na sportski teren koji su oni gradili ili da putuju prugama koje su njegovi ljudi rekonstruisali. Postoji opšti strah da korupcija sve razjeda“, kaže Anđelković.

On dodaje da je represija koju je sprovodio Vučić izazvala otpor kod mnogih ciljnih grupa koje sad zahtevaju odgovornost njegovih ljudi koji su sprovodili tu represiju.

Izbijanje desetina manjih protesta, umesto jednog velikog, bitna je razlika na političkoj sceni nakon tragedije. Ovog puta sve je počelo dan nakon dana žalosti. Ispred zgrade Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture okupili su se nezadovoljni građani i crvenom farbom ostavljali tragove po ulici.

I to je bio samo početak.

Time je najavljen veliki protest u Novom Sadu (najveći do sada, kažu upućeni, a svakako i jedan od najnasilnijih u tom gradu), a „krvave ruke“ su postale simbol i parola daljih protestnih akcija – bilo da su usmerene na ostavke čitave vladajuće vertikale odgovorne za nesreću, bilo da se odnose na brutalno ophođenje policije i tužilaštva prema demonstrantima. Spektar tih akcija kretao se od blokade suda i tužilaštva u Novom Sadu, preko farbanja centralnog gradskog trga u Novom Sadu, pa sve do akcije „Zastani, Srbijo“.

A dok su Beograd i Novi Sad pozivali na odgovornost za rušenje nadstrešnice i smrt petnaestoro ljudi, neke „pobune“ su već uveliko bile u toku i paralelno tinjale.

Mada su povodi bili različiti, nezadovoljstvo je bilo usmereno na istu adresu.

Dok je tih dana kordon policije stajao između crvenih rukavica aktivista i policijskih kordona – u Beogradu su na Starom savskom mostu dežurali aktivisti „Most ostaje“, kojima su se drugi nezadovoljni demonstranti kasnije pridružili.

U isto vreme je čak i položaj prosvetara – koji baš u to vreme muče neke svoje muke sa povišicom plata i statusom u društvu – doveden u pitanje pričom o protestima srednjoškolaca u akciji „Zastani, Srbijo“.

Studenti Beogradskog i Novosadskog univerziteta blokirali su Rektorat i pojedine fakultete, sa zahtevima da se krivci za nesreću pozovu na odgovornost, da se ne povećaju školarine i da se spreči policijska brutalnost prema njihovim kolegama.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Tagovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.