„Ovo su najvažniji američki izbori ikada.“ Ta rečenica jeste politički kliše, ali niko ne može da opovrgne da ona savršeno dobro opisuje ovogodišnje predsedničke izbore, piše The New York Times.
„Svakako su jedni od najvažnijih“, dodaje NYT.
O pitanjima koja utiču na svakodnevni život Amerikanaca i oblik političkog sistema u zemlji, potpredsednica Kamala Haris i bivši predsednik Donald Tramp imaju potpuno različite stavove i planove. A i rezultate.
Evo šta su Haris i Tramp uradili i šta planiraju da urade po nekim od najhitnijih pitanja – od abortusa, klime, demokratije, ekonomije, imigracije i Izraela i Gaze.
Abortus
Kamala Haris podržava savezno pravo na abortus i želi da spreči države da zabrane ženama da se podvrgnu toj proceduri pre održivosti fetusa. Ova političarka je neko ko redovno govori u prilog prava na abortus.
Donald Tramp je za poništenje Roe protiv Vejda, čime bi bila ukinuta federalna garancija za abortus. Rekao je da ne bi potpisao zabranu abortusa na saveznom nivou, ali da bi državama trebalo dozvoliti da uvedu bilo kakva ograničenja koje one izaberu,
Klima
Harisova podržava opšti pristup Bajdenove administracije klimatskim politikama, a to su subvencije za obnovljivu energiju. Promovisala je programe ekološke pravde, koji se fokusiraju na uticaj klimatskih promena na marginalizovane zajednice.
S druge strane, Tramp poriče uspostavljenu nauku o klimi, omalovažava obnovljivu energiju i zagovara neograničenu proizvodnju fosilnih goriva. Njegova administracija je poništila više od 100 propisa o zaštiti životne sredine, a on planira sličan dnevni red ako bude ponovo izabran.
Demokratija
Kampanja Kamale Haris je izbore delimično uokvirila kao borbu za očuvanje američke demokratije. Ona osuđuje Trampove napore da poništi izbore 2020. godine i podržava zakone za proširenje glasačkog pristupa i suzbijanje ograničenja u državama koje predvode republikanci.
Tramp je jedini predsednik SAD koji je odbio da prihvati svoj poraz. Pokušao je da poništi izbore i delegitimiše izborni sistem 2020. godine. Za svoje političke rivale redovno koristi izraze poput „štetočina“ i sl.
Ekonomija
Kamala Haris sledi korake Bajdenove administracije po pitanju ulaganja u infrastrukturu i obnovljivu energiju. Ona želi da zabrani dizanje cena, stvori podsticaje za izgradnju stanova, proširi poreske kredite za domaćinstva sa srednjim i niskim prihodima i nadoknadi troškove povećanjem poreza za korporacije i bogate građane.
Donald Tramp je kao predsednik doneo veliki paket kojim je smanjio porez. Takođe, vodio je protekcionističku trgovinsku politiku, uključujući trgovinski rat sa Kinom. Njegova vizija je da porez dalje treba smanjiti i da je neophodno uvesti strože tarife. Kaže da ne bi smanjio socijalno osiguranje ili Medicare.
Imigracija
Iako je osudila mnoge imigracione politike Trampove administracije, Kamala Haris je podržala odluku predsednika Bajdena da vrati neke od njih. To su, na primer, ograničenja za tražioce azila, pošto su ilegalni prelasci granice dostigli rekordne nivoe. Ona je pokušala da se pozabavi osnovnim uzrocima migracije i obezbeđivanjem privatnih sredstava za razvojne projekte u Latinskoj Americi.
Tramp je vodio široku antiimigracionu politiku dok je bio predsednik. Ona je uključivala odvajanje dece migranata od njihovih roditelja. Ako bude ponovo izabran, planira da deportuje milione imigranata bez dokumenata.
Izrael i Gaza
Kamala Haris tvrdi da Izrael ima pravo da se brani od Hamasa i da bi Sjedinjene Države trebalo da nastave da mu šalju oružje. Međutim, ona istovremeno poziva na prekid vatre i stavlja nešto veći naglasak na humanitarnu krizu koju je izazvalo izraelsko bombardovanje i invazija na Gazu. Ona podržava rešenje sa dve države.
Donald Tramp je nastojao sebe da prikaže kao prijatelja Izraela i kao predsednika koji je preduzeo dobre akcije za ovu zemlju. Podržava Izrael u ratu u Gazi i osuđuje propalestinske demonstrante u Sjedinjenim Državama. Međutim, on je takođe pozvao Izrael da „okonča“ rat jer gubi podršku. Nedavno je rekao da sumnja da je moguće rešenje sa dve države.
Tagovi
