Istraživanje je pokazalo da adolescenti u Velikoj Britaniji dobijaju gotovo dve trećine svojih dnevnih kalorija iz ultra-prerađene hrane (UPF), pri čemu je konzumacija najviša među onima iz siromašnijih sredina. Ovi rezultati uzeti su iz dnevnika ishrane vođenih od 2008. do 2019. godine, u kojoj je učestvovalo skoro 3.000 mladih uzrasta od 11 do 18 godina, kao deo Nacionalne ankete o ishrani i ishrani u Ujedinjenom kraljevstvu.
Iako su autori studije zabeležili blagi pad u konzumaciji ove hrane, sa 68% na 63% tokom trajanja studije, rezultati sugerišu da adolescenti u Velikoj Britaniji i dalje konzumiraju više ove hrane nego druge starosne grupe. Dr Janaina Čavez Ugalde, prva autorka studije na Univerzitetu u Kembridžu, rekla je za Gardijan da rezultati ukazuju na potrebu da se reši dominacija ultra-prerađene hrane u ishrani adolescenata.
„Adolescencija je jedinstvena faza u životu kada pojedinci stiču malo više nezavisnosti i imaju veću slobodu izbora u vezi sa onim što jedu. Takođe je to period kada se zdravstveno ponašanje često učvršćuje,“ rekla je ona. „Mislim da ima mesta za ultra-prerađenu hranu u našoj ishrani, ali ne u količinama koje trenutno konzumiramo.“
Ultra-prerađena hrana, kao što su industrijski proizvedeni hleb, žitarice za doručak, čips i gotova jela, sadrži konzervanse, zaslađivače, veštačke arome, emulgatore i druge dodatke. Ova hrana je obično bogata šećerima, zasićenim mastima i natrijumom, a povezana je sa lošim kvalitetom ishrane i brojnim zdravstvenim rizicima, uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2 i rak.
Studija je otkrila je da, iako u proseku 66% kalorija adolescenata dolazi iz ove hrane, postoje razlike u društvu. Oni iz siromašnijih sredina konzumiraju je više (68,4%) nego oni iz manje siromašnih sredina (63,8%). Konzumacija je veća kod ljudi bele puti nego kod afroamerikanaca (67,3% u poređenju sa 59%), i na severu Engleske u poređenju sa jugom, 67,4% u odnosu na 64,1%. U svim starosnim grupama, osamnaestogodišnjaci su jeli nešto manji udeo ultra-prerađene hrane (63,4%) nego jedanaestogodišnjaci (65,6%).
„Ako pitate mnogo ljudi, oni znaju kako da se hrane zdravo,“ rekla je Čavez Ugalde. „Ultra-prerađena hrana zamenjuje minimalno prerađenu hranu jer je praktičnija i jeftinija.“
Ultra-prerađena hrana, kao što su industrijski proizvedeni hleb, žitarice za doručak, čips i gotova jela, sadrži konzervanse, zaslađivače, veštačke arome, emulgatore i druge dodatke. Ova hrana je obično bogata šećerima, zasićenim mastima i natrijumom, a povezana je sa lošim kvalitetom ishrane i brojnim zdravstvenim rizicima, uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2 i rak.
Karmen Piernas Sančez, naučnica iz oblasti ishrane na Univerzitetu u Oksfordu, koja nije bila uključena u studiju, rekla je da je procenat ukupnog dnevnog unosa energije iz ultra-prerađene hrane veoma visok, uprkos opadanju zabeleženom tokom poslednjih godina ankete. „Slične brojke su prijavljene u drugim zemljama, kao što je SAD,“ dodala je.
Zabrinutost zbog ultra-prerađene hrane i njenog potencijalnog uticaja na zdravlje dovela je do toga da neke zemlje uvedu nove oznake za ovu hranu. Međutim, Ganter Kunle, profesor ishrane i prehrambene nauke na Univerzitetu u Redingu, upozorava na takav potez. „Postavljanje još jednog praga za stvari koje treba izbegavati verovatno nije najbolja ideja. Mislim da je mnogo bolje preći na pozitivniju stranu. Takođe bi imalo mnogo smisla, jer postoji mnogo neslaganja oko toga šta treba izbegavati. Da li bi trebalo da jedemo zdravije? Da. Ali preporuka ‘ne jedite određenu hranu’ zahteva jake dokaze,“ zaključio je Kunle.
Tagovi
