Nije rat, ali ima stradalih. Statistika kaže da ubija bez promašaja – svaku zaraženu svinju čeka isto. Uz stoprocentni učinak, afrička svinjska kuga vesnik je eutanazije svinja i proširenja spiska zaraženih područja. Ako vam se prijelo meso, ovih dana verovatno posebno razmišljate kada treba da kupite jednu vrstu.
Da je novost, nije. Ovo nije „svinjski kovid“ koji bukne kao nešto nikad viđeno. Afrička svinjska kuga (AKS) vuče korene još iz 1921. godine, kada se pojavila u Keniji. U Evropu je stigla 2007, a na našim prostorima od 2019. godine prvo u okolini Beograda kod Mladenovca. Na jugu Srbije pojavila se na samom početku 2020. Do sada rešenje za ovaj problem nije ugledalo svetlost dana.
Kako ni lek, ni vakcina ne postoji, eutanazija je jedino što sleduje zaraženim svinjama ili onim u zaraženom području.
Do sada je proglašeno 30 zaraženih područja, od kojih je AKS dominantno pogodila domaće svinje. Samo na području dve beogradske opštine (Palilula i Zemun) govorimo o zaraženim divljim svinjama.
„Ugroženo područje znači zabranu bilo kakvog transporta ili slanja svinja na klanje u roku od 40 dana jer se u okviru 10 km od naše farme u nekom domaćinstvu pojavila afrička kuga. Kod zaraženog područja je to manje, u okviru od 3 km“, objašnjava direktor veterinarske stanice Slobodan Dimovski.
On izlaže da je u Srbiji eutanazirano ili nastradalo jedan do dva odsto svinja, te da situacija trenutno nije rizična koliko bi isprva mogla biti procena. Glavni problem je što nema vakcine, pa se, kako ovaj stručnjak navodi, preduzima sve u cilju podizanja biosigurnosnih mera i pravovremene prijave vlasnika životinja nadležnim veterinarima.
Iako bezopasna za ljude, AKS je pretnja za sve divlje i domaće svinje širom Evrope. U Srbiji je do 8. avgusta potvrđeno 1.715 slučajeva na više od 1.340 gazdinstava širom zemlje.
U toku ove godine bolest je prepoznata u Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Severnoj Makedoniji i kod divljih svinja u Mađarskoj, Bugarskoj, Slovačkoj i Češkoj, sa velikim brojem žarišta.
Kako se širi ova bolest?
Prema inoformacijama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, AKS se širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, ishranom pomijama u kojima ima zaraženih ostataka hrane, kontaminiranom hranom/predmetima/opremom, inficiranim krpeljima, odećom i obućom. Kao medijator širenja ove bolesti mogu se naći prevozna sedstva, stajsko đubrivo (stajnjak), leševi uginulih životinja, glodari, kao i insekti.
Kada se razvije, može za nekoliko dana dovesti do uginuća životinje, a smrtnost je i do 100 odsto, prema podacima su Svetske organizacije za zdravlje životinja (OIE).
Virus koji izaziva afričku svinjsku kugu je posebno otporan, pa stručnjaci navode da može da preživi sedam dana van domaćina i mesecima u zaleđenom mesu.
Sada kada je virus tu, ključ je u strogoj kontroli svih proizvoda svinjskog porekla, ali i u tome da uzgajivači na farmama vode računa o biosigurnosti. Međutim, upozorenje stiže sa Veterinarskog faakulteta.
„U Srbiji promet proizvoda poput kobasica i onoga što se nije termički obradilo, nije uvek pod kontrolom“, kaže Miroslav Valčić.
Jedino trenutno rešenje za suzbijanje širenja ovog virusa jeste ubijanje živih (zaraženih) životinja i uklanjanje leševa tzv. neškodljivim spaljivanjem.
Svako ko ima obolelu ili uginulu životinju mora da prijavi veterinarskoj inspekciji, kada prestaju ingerencije pojedinca.
Glavne mere su, prema saopštenju zvaničnih institucija, popis, obeležavanje, zdravstveni nadzor svih svinja na gazdinstvima, dijagnostika domaćih i divljih svinja, kao i mere kontrole, zabrane i ograničenja kretanja i prometa živih svinja i svinjskog mesa sa područja pod ograničenjima.
Ukoliko čovek, pa i životinje poput psa ili mačke slučajno pojedu meso koje je zaraženo, neće im se ništa desiti. Sigurnost za one koji u prodavnicama kupuju meso nije problem, ali oni koji meso nabavljaju „iz prve ruke“ – nema garancije.
Neka ispitivanja obećavaju, poput imunizacije divljih veprova u Evropi. Međutim, na komercijalnu vakcinu čekaće se godinama. Postoje pretpostavke da će se prva napraviti u Kini, jer ona najugroženija i mogla bi ubrzati donošenje zakona kako bi se vakcina pojavila na tržištu.
Tagovi
