EU gubi trku s Kinom u Africi: pre svega jer sporo donosi odluke, izvozi apstraktne vrednosti i visoke standardei jer se ponaša paternalistički. To u Africi ne prolazi – proizlazi iz studije Fondacije Fridrih Nauman, piše Dojče vele.
Autoput vijuga metropolom poput džinovske reke na stubovima: proteže se 27 kilometara kroz srce Najrobija i povezuje centar prestonice Kenije sa najvećim aerodromom u zemlji. Otvoren je maja ove godine, da bi doprineo rasterećenju saobraćaja u gradu sa 4,5 miliona stanovnika. Izgradnja – pod kineskim rukovodstvom – trajala je samo dve godine.
Kina je sa svojim Novim putem svile tek nedavno stigla u Afriku, i tamo stiče sve veći ugled kao partner – potiskujući sve više EU koja je na kontinetu pristuna vekovima, doduše u prošlosti u vidu evropskih kolonijalnih sila.
Studija Fondacije Fridrih Nojman
Studija „Sukob sistema. Afrička precipcija EU i angažman Kine“ koju je u junu objavila Fondacija Fridrih Nauman (FDP) – i koja se bavi aktuelnom, oštrom konkurenciju između EU i Kine, dva najveća trgovinska partnera Afrike – pokazuje da se Kina približava EU na mnogim frontovima u Africi, uključujući i tamo gde se tradicionalno pretpostavlja da EU ima neprikosnoveno vođstvo.
Za studiju je anketirano 1014 donosilaca odluka iz 25 zemalja Afrike, uglavnom iz akademske zajednice, zaposleni u nevladinim organizacijama, novinari, državni službenici i oni iz regionalnih ekonomskih tela u Africi. Onlajn ankete je krajem 2021. sproveo kenijski trust mozgova IREN (Inter Region Economic Network).
Njihovi odgovori daju sliku Evropske Unije koja prvenstveno pokušava da izvozi apstraktne, moralne vrednosti u Afriku – dok konkrene stvari, krediti, bageri i radnici dolaze iz Kine.
I Kina i EU vode dužničku diplomatiju u Africi.
Važan rezultat sudije i sledeće: Zapad optužuje Kinu da zemlje u razvoju stavlja u „dužničke zamke“ nudeći neodržive zajmove za projekte u okviru svog Novog puta svile, koji se onda mogu iskoristiti za politički uticaj ili ustupke od geostrateške važnosti za Kinu.
Ova sporna teorija je, međutim, opovrgnuta.
Jer, Kina i EU su slično ocenjene u pogledu aspekta jačanja ekonomske politike „zamke duga“ u Africi – EU je dobila samo neznatno bolju ocenu 4,6 od Kin koja je ocenjena sa 4,9.
Upadljivo je da je – u percepciji donosilaca odluka u Africi – EU bolja u većini na listi od 17 kriterijuma: To su na primer socijalni standardi, obezbeđivanje posla za lokalno stanovništvo, ekološki standardi i kvalitet proizvoda.
Kina prednjači samo kod četiri kriterijuma – brže donosi odluke, brže realizuju projekte, manje se meša u unutrašnje stvari– i ima nešto manje skrupula kada je u pitanju korišćenje korupcionaških mreža od EU.
Međutim, EU je u velikoj meri bila saučesnik u nezakonitim finansijskim tokovima iz Afrike i praksi izbegavanja poreza, navodi se u studiji. Procenjuje se da afričke zemlje na taj način gube 88,6 milijardi dolara godišnje. Stav EU je „unilateralan i diskriminatorski“ i prebacuje krivicu na zemlje u razvoju, uprkos tome što su evropske zemlje poput Belgije, Nemačke, Španije i UK među deset najboljih destinacija za ileglane finansijke transfere novca iz Afrike. Godišnje se samo 0,5% od nezakonitog bekstva kapitala vraća na kontinent.
Afrika Kinu doživljava kao vršnjaka, a EU kao…
Očigledno, Kina ima mnogo bolje rezultate od EU po kriterijumima koji su najvažniji za Afriku, što joj daje superiornu ukupnu prednost u tome da deluje privlačno.
Kina napreduje kao jedinstvena zemlja sa brzim donošenjem odluka – dok mnogo nacija unutar EU, sa svojim različitim stavovima o bilo kojoj temi, pogoršavaju sporost donošenja odluka.
Opipljiva infrastruktura i brzo završvanje projekata koje je Kina usavršila neophodni su za kontinent – koji pritom razvija odbojnost prema birokratskim idealima koje oličava EU.
Jedan Forum u Najrobiju je takođe potvrdio narativ da će se Afrika verovatno pobuniti protiv EU dok će prihvatiti Kinu kao prijateljskiju savremenicu u razvoju i vršnjaka sa kojom se može lako složiti, za razliku od metaforičnog strogo roditelja koji je Evropa, sada predstavjena kao EU.
Koautor studije Šikvati: EU ima zastareli pogled na Afriku
Za kenijskog ekonomistu i koautora studije Džejmsa Šikvatija, ovo je suština stvari:
„Evropljani su se zaglibili u svoj zastareli pogled na Afriku“, kaže Šikvati u intervjuu za DW.
Oni diktiraju Afrikancima šta im treba i zarobljeni su u sopstvenom sistemu vrednosti, što ih sputava. Evropa pridaje značaj upravljanju, Kinezi opipljivoj infrastrukturi:
„Pitaju: Koji put treba da se gradi i gde? Ali EU prvo proverava koliko insekata hoda po njemu“, kaže Šikvati, i dodaje smejući se: „U Africi to tako ne funkcioniše“.
„EU mora da svoje investicione planove i pristupe prilagodi konkretnim regionima i bude fleksibilna. Kada se radi o Africi, to znači da treba da nudi konkurentnu i strateški orijentisanu politiku umesto da se bori protiv statusa kvo“, kaže Šikvati. To je stara Evropa, ali traži se novo razmišljanje.
„Afrika, to nisu samo o migranti koji dolaze. Afrika nudi i ogromne mogućnosti za ulaganja i razvoj.“
Prema rečima ovog ekonomiste, samo četiri odsto kineskih investicija ide u Afriku. Ostatak novca ide u SAD, Evropu i druge regione. Ali tih četiri odsto je za manje od 20 godina mnogo donelo siromašnim afričkim zemljama i istovremeno ojačalo uticaj Kine kao najvažnijeg trgovinskog partnera na kontinentu.
„Važno je insistirati na tome da vlade sistematski sprovode demokratske izbore i da se ljudska prava još više poštuju“, naglašava Šikvati i dodaje: „Ali to neće doneti veliku promenu za afričke zemlje“.
Stefan Šot: Paternalističko ponašanje EU je problem u Africi
EU bi iz svega ovoga morala da izvuče pouku, kaže Stefan Šot, iz Fondacije Fridrih Nauman za DW. On iznosi ideju o evropskoj investicionoj banci koja bi imala mandat da donosi brze odluke – kako ne bi svih 27 država članica EU morale prvo da budu pitane.
A o reputaciji EU da voli drugima da propisuje šta treba i kako treba da rade, kaže: „Paternalističko ponašanje EU je problem, a Afrikanci s tim imaju poteškoća“,
„Nikada ne bismo savetovali da se vrednosti EU kao što su demokratija, ljudska prava i održivost odbace tek tako. To bi naštetilo položaju EU“, kaže Šot. Ali zemlje EU se moraju kritički zapitati da li u Africi treba pristupiti u skladu sa tim standardima ili je to preterano.
„Ako su standardi toliko visoki da na kraju Kinezi uvek pobeđuju na tenderima, ona niste učinili ništa dobro za socijalnu situaciju“, rekao je Šot za DW. I dodao: „Evropska unija priča o vrednostima, ali kada selo dobije put, i to je vrednost.“
Jedan od zaključaka studije Fondacije Fridrih Nojman glasi: put kojim Kina korača je tih tih, ali orijentisan na akciju i zato uspešan. Ili – Kina mnogo radi i malo priča, EU mnogo priča i malo radi. Suprotstavljanje ovom narativu koji se sve širi je veliki izazov koji zahteva hitnu promenu politike i strategije od strane EU.
Tagovi
